PUSTA PSOVKA
Obećam svima
da više neću da psujem!
Da ću se baviti samo Četrnaestim
Lujem,
pčelinjim brujem…
I da ću tako svoju bolju sreću
da kujem.
I svi mi poveruju,
jer ja to obećah čvrsto.
A onda mi se učini
da je sve bez psovke pusto…
Prestanu oni da veruju
i u druga moja obećanja,
vidim da mi družina postaje
sve tanja i manja,
počnu čak da me se klone
i da izvode druge fazone.
I zato jednoga dana,
da me potpuno skrajnuli ne bi
čvrsto obećam… sebi:
psovaću sasvim retko,
samo kad budu mogli
da me čuju
Robinzon i Petko.
Zablaće, VII / 2017.
PODNE U STRMOSTENU
Nigde dužeg podneva
nego u Strmostenu.
Ne zaostaju ni jutro
ni veče.
Drugde – sve to proteče,
jedva može da se isprati.
U Strmostenu je najpreče
do večeri napokon stići.
A do jutra –
da i ne govorimo.
Strmosten, juna 2016.