VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Rumunski premijer Nikolae Čuka dobio je savetnika koji nije iz humanog sveta. On će ga obaveštavati o svemu šta građani žele.
„Zdravo, udahnuli ste mi život i moja uloga je sada da predstavljam vas, kao ogledalo. Šta treba da znam o Rumuniji?”, pitao je Jon na svom novom poslu u rumunskoj vladi.
Novi savetnik premijera Nikolae Čuke, koji se pridružio njegovom kabinetu, nije ljudsko biće, već prvi u svetu „pomoćnik vlade” zasnovan na veštačkoj inteligenciji (AI).
Glavni posao Jona, nalik ogledalu sa zvučnim signalom koji prikazuje tekst, biće da analizira društvene mreže i u realnom vremenu informiše vladu o predlozima i željama Rumuna. U vladinom dokumentu o ovom alatu veštačke inteligencije koji su razvili rumunski istraživači piše da je zadatak ove tehnologije da dobije mišljenja o društvu koristeći javno dostupne podatke na društvenim mrežama.
I dok rumunski premijer na predstavljanju svog počasnog „savetnika” ushićeno ističe da bi korišćenje ovakvih algoritamskih pomoćnika trebalo da postane obaveza kako bi se donosile bolje odluke na osnovu informacija, u Briselu se hvataju za glavu. Pitaju se kako da zakonski ukrote nove tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, a pre svega „brbljivi” četbot.
Za samo nekoliko meseci od puštanja u rad, „ČetGPT” kompanije „OpenAI” iz korena je promenio internet zapanjujućom veštinom izvršavanja složenih zadataka i lakoćom korišćenja. To unosi strah da bi zaposleni u mnogim profesijama – od novinara, preko profesora, do programera – uskoro mogli da ostanu bez posla. Najnoviji digitalni alat nije samo sa lakoćom u nekoliko sekundi rešavao zadatke učenika, pisao ozbiljne eseje, priče i pesme u stilu Nika Kejva, davao savete, već je i jednom sudiji u Kolumbiji, po njegovom priznanju, pomogao da donese presudu u korist autističnog deteta.
Ali, stvar je postala ozbiljna kad su nedavno dva nemačka evroposlanika u Evropskom parlamentu održala govore koje je sastavio četbot. Oni su to namerno uradili kako bi istakli potrebu da se pravno reguliše nova „sveznajuća” digitalna igračka zasnovana na veštačkoj inteligenciji.
Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament već su reagovali na pojavu novih tehnologija. Još 2021. godine predložili su Zakon o veštačkoj inteligenciji, čiji je cilj da zabrani pojedine digitalne aplikacije koje su omogućavale takozvano društveno bodovanje pojedinaca, manipulacije s informacijama i prepoznavanje lica.
Ali, masovna upotreba „ČetGPT” naterala je evropske zakonodavce da preispitaju propis koji pripremaju, jer ne ide ukorak s novim tehnološkim dostignućima. Pogotovu kad je četbot počeo da preti jednom istraživaču da će ga „hakovati” ili kad je jedna slična aplikacija „Lensa” za pretvaranje fotografija u crtane filmove počela sama od sebe da pravi hiperseksualne slike azijskih žena. Zbog masovne i nekontrolisane upotreba četbota u Briselu se pojavio strah da bi veštačka inteligencija lako mogla da izmakne kontroli i da počne ne samo da širi, već i da kreira dezinformacije, pa čak i lažne slike političara.
„Ovi sistemi nemaju etičko razumevanje sveta, nemaju osećaj za istinu i nisu pouzdani”, kaže za portal „Politiko” Geri Markus, stručnjak za veštačku inteligenciju i glasni kritičar četbota.
Zbog vrtoglavog uspona „ČetbotaGPT” dva evroparlamentarca – Rumun Dragoš Tudorače i Italijan Brando Benifei – predložili su da se u zakonu o veštačkoj inteligenciji sistemi koji generišu složene tekstove bez ljudskog nadzora stave na listu visokog rizika. Pre svega da bi se sprečilo da „ČetGPT” proizvodi veliku količinu dezinformacija.
„Ovi tipovi veštačke inteligencije su veoma ’moćni motori’ i algoritmi koji mogu da urade veliki broj stvari, ali kojima još nije određena prva svrha” upozorava Dragoš Tudorače, poslanik EP iz grupe „Demokrata i socijalista”.
Međutim, ova ideja je naišla na skepticizam desničarskih poslaničkih grupa u Evropskom parlamentu. Aksel Vos iz nemačkog CDU smatra da bi ovakvi amandmani na Predlog zakona o veštačkoj inteligenciji veliki broj aktivnosti proglasili visokorizičnim, iako uopšte nisu rizične.
Da li će četbot biti stavljen pod pravnu kontrolu znaće se tek posle pregovora u aprilu o konačnoj verziji zakona o veštačkoj inteligenciji, koji će se voditi u trouglu Evropska komisija – Savet EU – Evropski parlament. U međuvremenu je istraga grupe aktivista organizacije „Korporativna evropska opservatorija” otkrila da su tehnološki giganti kao što su „Majkrosoft” i „Gugl” lobirali u EU da se veštačka inteligencija opšte namene, kao što je „ČetGPT”, izuzme sa liste visokorizičnih sistema veštačke inteligencije.
Portal „Politiko” je postavio pitanje samom „ČetGPT” da li bi možda trebalo da bude pravo regulisan i dobio sledeći odgovor: „EU bi trebalo da razmotri označavanje generativne veštačke inteligencije i velikih jezičkih modela kao ’visokorizičnih’ tehnologija, s obzirom na njihov potencijal da stvaraju štetan i obmanjujući sadržaj”.
Izvor: Politika