MASKOTA PRESTONICE
Studija pokazuje i da je nekada sveprisutni dživdžan najteže pogođen. To znači da je od 1980. u Evropi izgubljeno 50 odsto populacije, odnosno 247 miliona jedinki.
Jedan od simbola prestonice – dživdžan – proslavio je juče svoj dan. Brojnost ovih ptica, koju zbog istrajnosti mnogi uzimaju kao maskotu, prema nekim procenama, za poslednjih tridesetak godina znatno se smanjila.
Istraživanje ne samo vrabaca, već i ptica gnezdarica u Evropskoj uniji pokazuje da je jedna od šest jedinki ptica nestala unazad 40 godina. Ukupno, po tom istraživanju, izgubljeno je oko 600 miliona jedinki ptica gnezdarica Evrope od 1980. godine do danas.
Naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica, „Bird Life International” i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama EU. Autori procenjuju da je ukupni pad populacija u periodu od 1980. i 2017. godine 17 do 19 odsto, što je 560 do 620 miliona jedinki ptica.
Studija pokazuje i da je nekada sveprisutni vrabac pokućar najteže pogođen. To znači da je od 1980. godine u Evropi izgubljeno 50 odsto populacije, odnosno 247 miliona jedinki.
Na osnovu tih istraživanja, populacije poljskog vrapca izgubile su oko 30 miliona jedinki. Obe vrste pogođene su promenama u obavljanju poslova u poljoprivredi, a broj vrabaca pokućara opao je i u urbanim sredinama.
– Nisu potpuno jasni razlozi opadanja broja urbanih populacija, ali neki od njih mogli bi da budu nedostatak hrane, širenje bolesti, zagađenje vazduha, nedostatak mesta za gnezda u fasadama i manjak žbunova u parkovima gde se oni uglavnom kriju. Gusto žbunje pruža odlično utočište za ptice, posebno trnovito jer može da odbije predatore – mačke, ali i ptice grabljivice. To je mesto gde se vrapci leti skrivaju od vrućine, a zimi od hladnoće – rekao je Uroš Stojiljković iz Društva za proučavanje ptica Srbije.
U zimu 2017. i 2018. Društvo za proučavanje ptica Srbije radilo je popis vrabaca na Starom radu. U tom periodu zabeleženo je od 1.550 do 1.600 jedinki. Evidentirane su i 24 lokacije gde se okupljaju. Bila je to žbunasta vegetacija u čijoj blizini im je izvor hrane do koga su mogli brzo da dolete i brzo da „pobegnu” i sakriju se.
I mada mnogi tvrde da broj vrabaca opada, ima i onih ornitologa koji smatraju da se poslednjih godina njihov broj povećao. Naročito ih ima, kažu, u prigradskim opštinama, ali i u gradu jer se dosta sugrađana brine o njima.
U Srbiji se gnezde četiri vrste vrabaca – pokućar, poljski, španski i kamenjar, koga ima i najmanje. Vrabac pokućar rasprostranjen je na svim kontinentima, osim Antarktika. Hrani se semenjem biljaka, insektima i ostacima hrane za ljude i domaće životinje. Životni vek vrapca je oko godinu i po dana, a telo mu je bez perja veličine oraha.
Prvi svetski Dan vrabaca obeležen je u martu 2010. godine.
Izvor: Politika