ZABLUDA
Pregnuh da nađem neki kutak skrit,
Da je bezbedan, tih,
Koji bi bio mojoj dragoj štit
Od svetskih bura svih;
Da nepristojnih terevenki svet,
Ni zvuk vozila što dreči,
Niti zujnih žica splet
U domu joj ne zaječi.
Nastojah da svagdanji taština vir
Ne uspe kako
Da usisa je i uzme mir
Podlo i polako,
I pouke te lukavo sruši,
Što s ljubavlju započeh ja;
Pa odoh da joj s radošću u duši
Izložim dična dela ta.
Pogleda me, pa kazujuć’ svoj sud,
Sažaljiv osmeh dade:
“Zar samo zbog ovoga toliki trud
Zar zato s nogu spade
Jadniče sustali, povrati dah.
Oronulosti to vodi.
Sve za džabe! To čega te zbog mene strah
Meni ponajviše godi.“ zabluda
Preveo s engleskog Boris Hlebec