SKRIVENO MESTO PRAVOSLAVLJA
U crkvu brvnaru u selu Dub nekada su se sklanjali kaluđeri i drugi begunci pred Turcima, a danas je pohode oni željni tišine i mira.
Ako vas put slučajno nanese na Kaluđerske bare, kako zovu gotovo pusta imanja na obroncima Povlena između Bajine Bašte i sela Dub u zapadnoj Srbiji, ne možete da odolite šumama. Među moćno visokim drvećem jedva se primeti da se umesto krošnje, na jednoj zaravni, nazire krov. Napravljen od vešto složenog drveta, s krstom na vrhu, sakriva ovde jednu od najlepših crkava brvnara Srbije. Ali, vrata su, usred dana zaključana…
Na internetu ispisani broj telefona glavne parohijske Crkve Svetih Petra i Pavla u Dubu omogućio je da dobijemo podatak gde, za sve dobronamernike, stoji skriveni, stari gvozdeni ključ. Uz pomoć njega, savijajući se kroz mala drvena vrata, ulazi se u svet najvećih tajni ovoga kraja.
Drveni hram
U brvnari ni danas nema struje, ali dnevno svetlo prolazi kroz prozore koji su napravljeni kao puškarnice i osvetljava zanimljive stare drvene ikone koje vas „bodre” da istražite.
Crkva Vaznesenja Hristova u selu Dub jedan je od najlepših, ali i najneobičnijih drvenih hramova. Samo naizgled napuštena, vekovima je od očiju prolaznika okolnim drumovima sakriveno utočište.
Otac Vladimir Jovanović, starešina obe dupske crkve, otkriva tu neobičnu istoriju. Drveni hram bio je šumsko pribežište za kaluđere i druge begunce u vreme „bune protiv dahija”, kako se u epskoj pesmi naziva pobuna protiv Turaka, koju je ovde poveo Hadži Melentije Stevanović.
„Crkva Vaznesenja Hristovog prvo je podignuta 1792. godine kao metoh obližnjeg manastira Rača. Metosi su mesta koja su potrebna kao ispostave za službe manastira u slučaju nepredviđenih dešavanja, kakva su obeležila i vreme kada je Hadži Melentije, vođa Prvog srpskog ustanka u račanskom kraju, stigao ovde i kao hadžija s dozvolom sultana iz 1759. započeo obnovu porušene crkve manastira Rača, iselivši janjičarski han podignut na njenom mestu. U razdobljima kada je manastir Rača bio u ruševinama, crkva brvnara u selu Dub preuzimala je ulogu duhovnog odredišta celog kraja. Njena porta kao utočište naroda bila je puna gotovo vek i po i bila je metoh manastira do 1885. godine, kada dobija svoju samostalnost i parohiju”, kaže za „Magazin” otac Vladimir.
Po izveštaju nahijskih starešina knezu Milošu o novoizgrađenim hramovima, crkva Vaznesenja Hristovog obnovljena je 1828. godine. Tačnije, postojeći hram podignut je na temeljima starije bogomolje. Nažalost, crkvena arhiva potpuno je izgorela 1916. godine „u požaru koji je podmetnula austrougarska vojska”, kako je zapisano u kraju. Ali, ono što se iz zapisa još nazire, čuveni graditelji Osaćani iz BiH podigli su je u stilu lako prenosivih crkava s visokim krovom.
Arhitekte hvale izgled crkve po tome što je „izgrađena od masivnih talpi, s petougaonom oltarskom apsidom i dubokim tremom koji je naknadno dograđen”. Inače, graditelji crkava brvnara iz Osata svaku su drugačije pravili, navode. Tipične ornamente ukrašavali su kao svoje originalne dekoracije i obeležili time narodno graditeljstvo, o kojem je kao svedočanstvo ostala crkva danas prekrivena mahovinom i patinom.
„Ovaj hram je naš najreprezentativniji primer crkve brvnare osaćanskog tipa. Izuzetna je jer su cepane hrastove daske slagane u obliku lastinog repa, to jest poprečno izukrštane, tako da ne mogu da se razmaknu, teže propuštaju vodu i vazduh, duže traju i obezbeđuju uvek umerenu temperaturu. Unutra nikada nije hladno, ni pretoplo. Nastala je obradom drveta do najsitnijih detalja, kao što su izrezbarena vrata, dovraci i nadvraci, kao i visoki drveni svećnjaci – čiraci iz tog doba, koji podsećaju na postolja. Takođe, i polijeleji ili viseća postolja za sveće, koje se na njih pričvrste kapanjem voska”, objašnjava otac Vladimir.
Ni manje crkve, ni zanimljivije zbirke ikona. Većina je naslikana u Rusiji u provincijskim radionicama krajem 18. i početkom 19. veka. Smatra se da su ih proizvodili serijski, te su mogle da se nabave po pristupačnim cenama.
Po rečima oca Vladimira, naši trgovci često su odlazili u vojnu krajinu carske Rusije – u oblasti Donbasa i Luganska, gde se mnogo Srba naselilo za vreme Krimskog rata pomažući u borbi protiv Turaka. Zbog izgleda koji je u Rusiji uživao vođa ovdašnje pobune Hadži Milentije, prestone ikone na ikonostasu brvnare daleko su boljeg kvaliteta od ostalih sličnog tipa sačuvanih u krajevima Srbije. Ovde postoje i ikone za koje se misli da su ih naslikali bjelopavlički zografi Lazovići, a da su bile najpre u manastiru Rača, u čijoj su obnovi oni učestvovali od 1818. do 1826. godine. Kako je manastir Rača dobio novi ikonostas 1841. godine, najveći broj ikona s prethodnog poslat je u dupsku brvnaru.
Ikone posle rata pronađene na tavanu
Sve ikone sklonjene su za vreme Prvog svetskog rata, 1916. godine, na tavan, na kom su pronađene pedesetih godina prošloga veka, posle dva svetska rata. Nažalost, kako je to već bivalo u istoriji, bez odobrenja crkvenih vlasti mnogi vredni predmeti iz dupske „riznice” preneti su u Narodni muzej u Užicu, kaže otac Vladimir, napominjući da je crkva više puta tražila da joj ih vrate.
Po zapisima, Feliks Kanic posetio je 1888. godine dupsku brvnaru zapisavši da je „zaklonjena listopadnom šumom”. Pripovedači kazuju da je gradnja započeta negde na bregu iznad, ali da je danju postavljana brvna neko noću sklanjao u dolinu, u zabit. Nije mnogo trebalo narodu da „dokuči” da je to, po predanju, činila vila Ravijojla, ne bi li se crkva od druma i napasnika sklonila s vidika.
Novi krov
Propali drveni krov koji je prokišnjavao zamenio je devedesetih godina prošlog veka novim, ali autentičnim, dobrotvor ovoga kraja Milovan Milošević, uloživši zajedno sa suprugom Milesom, kada su se ovde vratili, 40.000 evra u današnjoj protivvrednosti. Osnivač Kuće zdravlja u selu Dub, koja je pomogla u alternativnom lečenju i mnogim poznatim ličnostima, uspeo je da obezbedi da se ovde dopremi kvalitetan beli slavonski hrast i drveni hram pokrije i zaštiti od propadanja. U razgovoru za „Magazin” Milošević kaže da je predložio i izgradnju drvene porte s paviljonima, o čemu se već izrađuje projekat. U planu je put kojim bi se s druma između Bajine Bašte i Duba lakše stizalo do crkve.
Izvor: Politika