OZBILJNO ZDRAVSTVENO STANJE
Bol u nogama ne treba zanemarivati ili ga pripisivati bolu u mišićima, jer upravo to može da bude duboka venska tromboza.
Ako osećate konstantan bol, to može da bude posledica koju izaziva duboka venska tromboza. Na određene znakove treba da obratite posebnu pažnju.
Šta je duboka venska tromboza?
Duboka venska tromboza (DVT) je ozbiljno zdravstveno stanje koje nastaje kada se stvori krvni ugrušak u veni koja je duboko ispod kože.
DVT se obično javlja u nozi i ima tendenciju da utiče na vene koje prolaze kroz mišiće lista ili butine.
Šta prouzrokuje DVT?
Postoji niz stvari koje mogu da dovedu do duboke venske tromboze.
Neaktivnost – kada ste neaktivni, vaša krv se skuplja u donjem delu tela, na primer u listovima. Ako ste neaktivni duže vreme, protok krvi može da bude usporen, što značajno povećava rizik od DVT.
Boravak u bolnici – Duge hirurške procedure na nozi, kukovima ili stomaku i dugo vreme oporavka kada ste uglavnom neaktivni.
Oštećenje krvnih sudova – Povrede kao što su prelom kosti ili teška oštećenja mišića mogu da oštete krvne sudove, sužavajući ih i povećavajući verovatnoću nastanka ugruška. Vaskulitis (zapaljenje krvnih sudova) takođe može da vas izloži riziku
Trudnoća – Tokom trudnoće krv se lakše zgrušava kako bi se sprečio prevelik gubitak krvi tokom porođaja. Ugrušci se takođe mogu pojaviti do šest nedelja nakon porođaja.
Kombinovana kontraceptivna pilula i zamenska hormonska terapija – sadrže ženski hormon estrogen koji može da izazove zgrušavanje krvi lakše nego što bi se to inače dogodilo.
Takođe ste u većem riziku ako: pušite, imate višak kilograma, ne unosite dovoljno tečnosti, imate 60 i više godina, posebno ako imate stanje koje vam ograničava pokretljivost.
Simptomi duboke venske tromboze
Neki slučajevi DVT-a nemaju simptome, ali u slučajevima kada ih ima ne bi trebalo da ih ignorišete.
– bol, otok i osetljivost u jednoj nozi (obično u listovima)
– jak bol u zahvaćenom području
– topla koža u predelu ugruška
– crvena koža, posebno na zadnjem delu noge ispod kolena
Stanje obično pogađa samo jednu nogu, ali može da se dogodi da zahvati obe noge, ali i druge delove tela.
Koje su opcije lečenja za DVT-a?
Sumnja na DVT zahteva hitnu medicinsku pomoć i ako se pronađe krvni ugrušak, prepisuje se antikoagulant.
Ova vrsta lekova koji se često nazivaju razređivačima krvi, sprečavaju da se krvni ugrušak poveća. Oni takođe mogu da spreče da se delovi ugruška otcepe i da se zaglave negde drugde u telu – što se zove embolija.
Ako se ne leči, jedna od 10 osoba sa DVT će razviti plućnu emboliju (začepljenje plućne arterije).
Simptomi na koje treba obratiti pažnju su sledeći:
1) Nedostatak daha – koji se može pojaviti postepeno ili iznenada
2) Bol u grudima – koji se može pogoršati kada udišete
3) Iznenadni kolaps
Kada je u pitanju embolija mogu da budu ugroženi i organi kao što su srce ili mozak. Ako je u pitanju mozak, može da dovede do moždanog udara.
To je veoma opasan neželjeni efekat nelečenog DTV-a i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Kako može da se spreči duboka venska tromboza?
Održavanje određenog nivoa aktivnosti i hidratacije su ključni načini za smanjenje rizika od DVT.
Prestanak pušenja i svest o reakciji tela na kombinovanu kontraceptivnu pilulu takođe može da zaustavi ovo stanje.
Izvor: N1