MOJA ŽUPA, MOJA OKEANIJA
Moja Župa, moja Okeanija,
Svetlija od tobolaca i od kanija,
i od rosulje kao Ostrva Farska,
gejačka, nejačka, vinarska i carska!
Botunjske kapije, sveci aramije,
Stubalske vrućine, rasinske pučine,
Srebrni kanavci, svilene šamije,
Smilje i kovilje, trice i kučine.
I skakač u vodu, oslobođen zemlje
Sanja župsko grožđe i rujno
svevremlje,
I kad užinaju rudari malinu
sanjaju se kako plivaju U vinu.
Moja Župa, moja Okeanija,
Hlebnija od Mačve, od Stiga sejanija,
od Stare planine još je lojanija,
rujnija od zore, od noći vranija!
*****
Imam dva oka, samo tri Morave,
dva lejzerska slepa, a tri berićeta,
i vuci na broju, i sve ovce zdrave,
Paunovo pile što osojem šeta.
Zemlja omorike, loze i kostriša,
Sojenice što ih smola vekoveči,
mećave gizdave, sumanutih kiša,
usova prolećnih i pšenica trećih.
Moja Župa, moja Okeanija,
Glinenih goluba leposrećni strelci,
u Drenči sunčanoj senka pijanija
od hajkača koje ne drže ni belci!
U smiraju dana dvorište prevrne
U dolini reke kadifu ispira,
Snaše stepenice preskaču ko srne,
lavež baritonski, pucketanje žira.
*****
Šljunak kao fagot koritom se valja,
iza vodenice miris bilja grešni,
prah perjavi pada pahuljom raspalja,
raste senka sveta i zrni se lešnik.
Moja Župa, moja Okeanija,
Ta6aju dečaci: još za školu nisu,
rujnja u zoru, u zaok vranija
miriše na more, snegove i džisu.
Uresnica cveta, kupina se plezi
Sunčevom jajetu koje smerno leže, što
je na rukama to je na trpezi, zelena
dolina u zemljinoj teži.
Kad imam vremena, kad imam groznicu,
Brojim po jutricu, preklinjem lozicu!
Ostrvo me mami, jezero na sanke
Doziva ko staro jedro Kazablanke.