ZEMLJA MOSKOVIJA
Iz decenije u deceniju u kulturi Rusa podstiče se samo ono što ih spušta na nivo ostalih naroda – lutke matrjoške, plesovi, poskočice, sport…
„Naša zemlja se ne može posmatrati kao nešto društveno jednorodno. U njoj je objedinjeno mnoštvo naroda sa različitom istorijom, tradicijama, mentalitetom. Razni narodi, uprkos svemu, uspostavljaju tradicionalni način života, koji odgovara njihovoj prirodi i istorijskoj sudbini.
Komunistički odnosi u manje-više čistom vidu prisutni su samo u jednom delu zemlje, koji se može nazvati Moskovija. Ostali delovi su komunistički samo usled uticaja Moskve. Granice Moskovije su uslovne, ne može ih se jasno iscrtati. Ovde je neosporno samo jedno – njen centar i generišuće jezgro je Moskva.”
„A zašto ne želite da govorite o Rusiji?” – upitao je neko.
„Rusija je danas mit, a ne realnost. Istorija kao što je bila naša ne prolazi bez posledica. Koliko je Rusa uništeno! I to kakvih ljudi! Cvet nacije. Iz decenije u deceniju u kulturi Rusa podstiče se samo ono što ih spušta na nivo ostalih naroda – lutke matrjoške, plesovi, poskočice, sport. A ono što bi moglo podići Ruse na nivo vodećih naroda sveta se vrlo marljivo zatire. Ne vredi računati na drugu rusku renesansu. Sada se može govoriti samo o procentu učešća ruskog stanovništva u Moskoviji.”
Pisao je Aleksandar Zinovjev u delu „U predvorju raja” iz 1979. godine. Na drugim mestima je pisao – ali obazrivije, baš kao što i Srbi nerado objavljuju takve konstatacije očiglednog – da je procenat Rusa u vlasti još mnogo manji. Jer, čitav niz vodećih prvih boljševika, ruskih vlastodržaca, bili su nemački Jevreji: Lenjin (po majci Blank), Trocki (Lejba Davidovič Bronštajn), Krupska (Krup), Grigorij Zinovjev (Apfelbaum), Kamenjev (Rozenfeld), Jakov Sverdlov (Aron Mojsejevič Gauhman) itd. Zatim Poljak Dzeržinski, Gruzijci Staljin (Džugašvili) i Berija. Pa čovek koji se predstavljao kao Sovjet, Rus i Ukrajinac, a drugi su mu našli jevrejsko, cigansko i poljsko poreklo – Brežnjev.
Jeljcina su takođe smatrali Jevrejem, ali zbog ljudi koji su tada realno vladali Rusijom – Berezovski, Gajdar, Čubajs, Abramovič, Livšic itd. Pa Putin, koji je i po muškoj i po ženskoj liniji Jevrej (uz malo ruske krvi), ali to krije, za razliku od, barem po tome, poštenijeg Zelenskog koji svoje jevrejsko poreklo nikad nije krio, pa je ipak postao demokratski izabrani predsednik „neonacističke” Ukrajine. Da li bi „veliki internacionalisti”, moskovski Rusi, prihvatili Putina da su znali da je on zapravo Jevrej? A već pre boljševika, ruski carevi Romanovi su bili gotovo u potpunosti etnički Nemci. Katarina Velika je barem napola bila od lužičkih Srba. Petar Veliki – poreklom pribaltički Nemac (iz krajeva gde su nekad živeli Ljutići i Bodrići tj. Bodirogići!). Ivan Grozni – mešanac, po babi Ani Jakšić Srbin. Varjazi, na grč. Varagi (Srbi imaju prezimena Varaga i Varagić!) su bili mešanci Srba i Germana, što se jasno vidi iz njihovih imena navedenih u „Ruskom letopisu”. Ispada da su Rusijom više upravljali Srbi nego etnički Rusi! A možda danas etničkih Rusa više ima u Beogradu nego u Moskvi?
Andrija Lavrek/Andrij Lavrik, pisac i prevodilac