SEDENJE KAO PUŠENJE
Nedavno objavljeno istraživanje kaže da su ljudi koji više vremena provode sedeći u većem riziku od depresije.
Previše sedenja opterećuje leđa, tetive kolena, vrat i ramena, i prouzrokuje sušenje glutealnih mišića zadnjice, a loše deluje i na mentalno zdravlje.
Ako radite u kancelariji u sedećem položaju, sedeći provodite više vremena nego prosečna osoba starija od 75 godina, kaže nedavno istraživanje.
Taj zabrinjavajući trend mnogo sedenja i nekretanja loše utiče na celokupno zdravlje, kažu doktori, i upozoravaju da je previše sedenja organizmu šteti koliko i pušenje.
Sedenje opterećuje naša leđa, tetive koljena, vrat i ramena, i prouzrokuje sušenje glutealnih mišića zadnjice, naročito ako smo ujedno i nagnuti nad radnim stolom, a doktori kažu da previše sedenja i premalo vežbanja između može lako dovesti do upale najvećeg živaca u ljudskom telu; išijadičnod živca.
On ide iz kičme kroz kukove i niz zadnji deo nogu, gde osoba obično oseti bol kad je uklješten.
„Bol tada ide i iz kukova i može da bude blag, oštar, može da se oseti peckanje i trnjenje“, kažu doktori, i dodaju da sedenje prouzrokuje i skraćivanje mišića kuka, što može da dovede do problema sa zglobovima.
Isto tako, dugotrajno sedenje može da uprozrokuje i probleme sa leđima, naročito ako stalno sedite u lošem položaju ili ne koristite ergonomski dizajniranu stolicu, a može da bude i uzrok kompresije u diskovima kičme, što dovodi do njene prerane degeneracije koja je često vrlo bolna.
U tom slučaju doktor može da vam prepiše lekove za smanjenje bola i upale kod artritisa i drugih bolnih problema sa kukom, koji su dostupni i kao kreme i kao gelovi.
Doktor vam takođe može pomoći prepisivanjem kortikosteroida, lekova protiv bolova i lekova za lečenje autoimunih i upalnih bolesti.
Istraživanje na ženama koje rade sedeći pokazalo je da sedenje više od deset sati dnevno dovodi do toga da im tela budu biološki starija za osam godina, a nemački istraživači su pokazali da sedenjem povećavamo i rizik od nekih vrsta karcinoma – poput karcinoma creva, sluznice maternice i pluća.
Istraživanja su povezala sedenje i sa nizom drugih zdravstvenih problema. Ono može da bude odgovorno za gojaznost, povišen krvni pritisak, visok šećer u krvi, višak telesne masnoće oko struka i nezdrav nivo holesterola.
Uticaj previše sedenja i premalo kretanja na mentalno zdravlje
Nedovoljno kretanje tokom dana takođe može da utiče na mentalno zdravlje osobe, a nedavno objavljeno istraživanje kaže da su ljudi koji više vremena provode sedeći u većem riziku od depresije.
Ipak, istraživači naglašavaju da, premda je pronađena veza, nikako se ne može reći da položaj tela prouzrokuje depresiju, a svima koji puno sede savetuju česte kratke šetnje tokom radnoga dana.
„Osobe koje rade od kuće mogu pre, posle i za vreme radnog dana da prošetaju, kako bi imali osećaj putovanja na posao koje nam dokazano koristi fizički i mentalno“, zaključili su doktorio.
Izvor: WebMD/Mirror/Večernji.hr