UPRLJALI STE IME MOJE
Sveti srpski vladika Nikolaj Velimirović napisao je esej o tome kako se Isus Hrist razgnevio na Srbe, dajući pouku našem narodu o njegovim slabostima i malovernosti u Gospoda Boga.
„Razgnevih se, zato što kad vam dadoh sve što vam srce iskaše, vi se osiliste, ali ne za istinu, nego da idete iz zla u zlo, niti htedoste znati za me. Sve učiniste onako kako u prastaro vreme učiniše Jevreji, kako vam svedoči moj slavni prorok Jeremija (Jer. 9, 3).
Zato, što ste me vi Srbi popljuvali vašim hulnim rečima; što ste uprljali Ime Moje gore od svakog imena vašim psovkama. Jer, niko u paklu nije čuo da je neko od Srba psovao satanu, ili nekog od njegovih demona, ali su svi anđeli moji na nebesima čuli sa srbskih usta psovke Imena Mojega i Imena mojih svetitelja. Ako nađete jednoga Srbina koji je psovao đavola ja ću oprostiti stotini onih koji su psovali ime Boga Stvoritelja i Svedržitelja. Ali nećete naći. Dakle, satana sa svojim đavolima bio je u većoj časti kod vas nego Ja, vaš Tvorac i Otac. Zar je to mala stvar, zbog koje sam se razgnevio?
– O, Gospode, blagi, oprosti nam, i kaži nam zašto si se još razgnevio na Srbe?
Zato, što su se nova gospoda srbska stidela da idu u hramove na molitvu; i što su se stidela da veličaju Ime Moje na visokim školama; i što su počela obožavati dela moja mesto mene, stvoritelja neba i zemlje; i što su napustili slavljenje mojih anđela i svetitelja pa su počeli slaviti smrtne ljude; i što su se poveli za najluđim bezbožnicima i najzlobnijim jereticima u svetu, primajući i ponavljajući lude reči njihove, i čitajući i pišući bezumne knjige, koje su putovođ za pakao. Stara srbska gospoda drukčije su mene poštovala i drukčije srbski narod učila.
Kažite mi, zar je to sitna stvar zbog koje sam se razgnevio?
Recite mi, kad bi vi pozvali goste u svoj dom, pa gosti se najeli i napili, pa počeli ružiti domaćina, a uvažavati sluge i sluškinje, i sto i stolice, i lonce i činije – zar se vi ne bi razgnevili?
– O, Gospode, zaista su teški gresi naši. No, neka bude milost Tvoja veća od greha naših. Oprosti nam, blagi preblagi, i snishodi slugama Tvojim i reci, zašto si se još razgnevio na Srbe?
Zato, što ste mi dosadili sa vašom kuknjavom kad vas udarim i sa vašim bezobrazlukom kad vas pomilujem. Kad bi neko od vas, sa iole razuma i poštenja, čuo od anđela hranitelja koji ide uz vas i prate život svakoga od vas, kad bi mogao sve čuti što ja čujem, o gresima vašim u braku, pa o gresima u dućanima, pa o gresima na međama u polju, pa o gresima u šumama, pa o gresima u sudnicama, pa o gresima po školama, pa o gresima i sveštenika mojih, pa o gresima u kasarnama, pa o gresima u vodećim vrhovima; kad bi neko od vas ljudi sve čuo, sve saznao, sve ocenio i, po pravdi presudio, zaista vam kažem pre bi večna propast došla na taj narod nego suza na oko…“
Sveti vladika Nikolaj Žički „Kroz tamnički prozor“ (glava IX)