UPOZORENJE GRINPISA
Objavlje je izveštaj koji objedinjuje istraživanja pokazujući da je reciklirana plastika toksičnija od svojih prvobitnih sastojaka.
Predstavnici 173 zemlje prošle godine složili su se da razviju pravno obavezujući sporazum koji pokriva pun životni ciklus plastike od proizvodnje do odlaganja, o čemu će se pregovarati u naredne dve godine.
Pod utiskom najave pravljenja ovakvog tipa sporazuma, predstavnici nevladinog ekološkog udruženja Grinpis su objavili izveštaj koji objedinjuje istraživanja koja pokazuju da je reciklirana plastika toksičnija od svojih prvobitnih sastojaka.
Recikliranje plastike može da je učini toksičnijom i ne bi trebalo da se smatra rešenjem za krizu zagađenja, upozorili su iz nevladinog ekološkog udruženja Grinpis pre poslednje runde pregovora o međunarodnom sporazumu o plastici, piše The Guardian.
– Plastika je inherentno nekompatibilna sa cirkularnom ekonomijom – rekli su predstavnici Grinpisa u izveštaju koji objedinjuje istraživanja koja pokazuju da je reciklirana plastika toksičnija od svojih prvobitnih sastojaka.
Planski je tempirano da se objavljivanje ovog izveštaja poklopi sa početkom novih pregovora o potencijalnom globalnom sporazumu o plastici, koji dolazi pošto je odvojeno istraživanje otkrilo da razbijanje plastike za reciklažu raspršuje mikroplastično zagađenje u životnu sredinu.
Zanemarivanje zemalja u razvoju
Predstavnici 173 zemlje prošle godine su se složili da razviju pravno obavezujući sporazum koji pokriva „pun životni ciklus“ plastike od proizvodnje do odlaganja, o čemu će se pregovarati u naredne dve godine.
Sastanak povodom rešavanja svetskog problema sa plastikom treba da se održi u Parizu sledeće nedelje. Ovakav način rešavanja problema sa plastikom je kritikovan zbog isključivanja zemalja u razvoju koje su oštećene odlaganjem i spaljivanjem plastičnog otpada, kao i marginalizovanjem sakupljača otpada, koji su ključni za reciklažu. Bez aktivnog učešća zemalja u razvoju, strah je da će pregovore pokolebati korporativni interesi.
– Industrija plastike uključujući kompanije za fosilna goriva, petrohemiju i robu široke potrošnje nastavlja da izlaže recikliranje plastike kao rešenje za krizu zagađenja plastikom. Ali… toksičnost plastike se zapravo povećava sa recikliranjem. Plastici nije mesto u kružnoj ekonomiji i jasno je da je jedino pravo rešenje za okončanje plastičnog zagađenja masovno smanjenje proizvodnje plastike – rekao je Grejem Forbs, koji vodi globalnu kampanju za plastiku Grinpis USA.
Recikliranje možda nije rešenje
Od 1950. godine proizvedeno je oko 8 milijardi tona plastike. Izveštaj Grinpisa katalogizuje recenzirana istraživanja i međunarodne studije koje pokazuju ne samo da se samo mali deo (9%) plastike uopšte reciklira, već i da reciklirana plastika imaju veće koncentracije toksičnih hemikalija, što povećava njihovu potencijalnu štetu za ljude, zdravlje životinja i životne sredine.
Kako piše u izveštaju, reciklirana plastika, često sadrži veće koncentracije hemikalija, kao što su toksični usporivači plamena, benzen i drugi kancerogeni, zagađivači životne sredine, uključujući bromirane i hlorisane dioksine, i brojne endokrine disruptore koji mogu izazvati promene u prirodnom nivou hormona u telu.
Otpadna plastika namenjena za reciklažu se obično izvozi iz zemalja sa visokim prihodima u siromašnije delove sveta
Dr Tereza Karlson, naučni savetnik u Međunarodnoj mreži za eliminaciju zagađivača (IPEN), rekla je:
– Plastika se pravi od toksičnih hemikalija, a ove hemikalije ne nestaju jednostavno kada se plastika reciklira. Nauka jasno pokazuje da je recikliranje plastike otrovan poduhvat sa pretnjom po naše zdravlje i životnu sredinu. Jednostavno, plastika truje cirkularnu ekonomiju i naša tela, i zagađuje vazduh, vodu i hranu. Ne bi trebalo da recikliramo plastiku koja sadrži toksične hemikalije. Prava rešenja za krizu plastike zahtevaće globalnu kontrolu hemikalija u plastici i značajno smanjenje proizvodnje plastike.
Predviđa se da će se proizvodnja plastike utrostručiti do 2060. Predstavnici Grinpisa su rekli da svaki globalni sporazum o plastici mora odmah postići značajno smanjenje proizvodnje plastike.
Ona plastika koja ostane mora se ponovo koristiti što je više moguće, dok se ne razviju tehnologije odlaganja otpada koje ne podrazumevaju jednostavno spaljivanje ili zakopavanje, saopštio je Grinpis.
Izvor: Energija Balkana