OBJAŠNJENJE SVEŠTENIKA
Ruski protojerej Maksim Kozlov govorio je o načinu na koji roditelji treba da učestvuju u pripremi deteta za ispovest.
Evo šta je ruski sveštenik rekao o roditeljskom pripremanju za ispovest deteta.
Osnovna stvar koju roditelji treba da izbegavaju kada pripremaju dete za ispovest, kako za prvu tako i za sledeće, jeste diktiranje spiska grehova koje oni smatraju da je dete učinilo, ili tačnije automatsko svrstavanje pojedinih detetovih loših osobina među grehove koje ono treba da ispovedi svešteniku.
I, naravno, posle ispovesti dete ni slučajno ne treba pitati šta je reklo svešteniku i šta mu je on odgovorio, i da nije slučajno zaboravilo da ispovedi neki greh. U ovom slučaju roditelji treba da se sklone u stranu i da shvate da je čak i ispovest sedmogodišnjaka sveta tajna.
Bilo čije mešanje u svetu tajnu Crkve, naročito u tako delikatnu tajnu kao što je ispovest, potpuno je neprihvatljivo. I svako nasilno ulaženje tamo gde su samo Bog, ispovednik i sveštenik je pogubno. Dete može da podeli sa roditeljima ono što je reklo svešteniku jedino ako samo poželi da to učini. Ali mi ne treba da pokazujemo naročitu zainteresovanost. Ako nam ispriča – dobro, ako ne – ništa strašno…
Deca najčešće govore ne ono što su ona rekla na ispovesti, već ono što je sveštenik njima rekao. U tome ih ne treba sprečavati, ali ne treba ni ulaziti u razmatranje sveštenikovih reči, ne treba ih tumačiti niti, tim pre, kritikovati ako se ne poklapaju sa onim što mi smatramo da je naše dete trebalo da čuje.
Isto tako, na osnovu detetovih reči se ne treba objašnjavati sa sveštenikom, niti pokušavati pomoći mu da pravilnije postupa sa svojim duhovnim čedom: „Znate, oče, Vasa mi je rekao da ste mu dali takav i takav savet, ali ja znam da Vam on nije sve ispričao kako jeste, zbog čega se Vi niste baš najbolje snašli. Sledeći put mu bolje recite to i to.“
Od takvog majčinskog pritiska se bezuslovno treba uzdržavati. U slučajevima kada je svest o tome potrebno izgraditi kod pastve, u tu svrhu treba koristiti propoved, samu organizaciju ispovesti, treba napominjati da ne treba prilaziti isuviše blizu detetu dok se ispoveda, da roditelj ni na koji način ne treba da reaguje ako nešto čuje za vreme ispovesti.
Možda treba organizovati razgovore sa roditeljima, dekama i bakama o delikatnom odnosu prema ispovesti njihove dece i unučadi. Sve to u određenoj formi dolazi u obzir.