ZAŠTITA IMENA I POREKLA
Nestabilne prilike na tržištu zahtevaju udruživanje proizvođača i izvoznika, pa bi jedan od važnih njhovih zahteva bilo brendiranje voća.
Posle zahteva da malina ariljskog i ivanjičkog geografskog porekla bude zaštićena jer je vrhunskog kvaliteta u sličan projekat krenuli su i proizvođači voća iz Vojvodine.
Na nedavno održanom stručnom skupu posvećenom voćarstvu bilo je reči i o tome kako brendiranje voća može da utiče na bolji plasman na strana tržišta. Ovu ideju podržalo je desetak najvećih proizvođača, a među njima i MK Grupa – Agrounija, „Frueko” , „Voćar” Slankamen, „Delta Agrar”…
Profesor dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo izjavio je da nestabilne prilike na tržištu zahtevaju udruživanje proizvođača i izvoznika, a da zajednički dogovor oko oznake za voće uzgajano u Vojvodini može doneti dobrobit svima u lancu.
„Potrebno je napraviti koncentraciju ponude. Kada su Italijani, pre tridesetak godina, ulazili u krizu u voćarstvu, prvo što su uradili jeste da su smanjili troškove zaštite, a potom su male koperative udružili u velike koje danas takođe prodaju voće pod svojom zajedničkom oznakom“, rekao je Keserović.
Kao dobar primer navodi i Špance koji imaju vrlo složene zadruge koje se bave i prometom voća i tako, kroz koncentraciju ponude, značajno smanjuju troškove.
Kada je reč o zajedničkoj oznaci za voće proizvedeno u Vojvodini, on naglašava da će biti napravljene procedure i strogi kriterijumi, koje će proizvođači morati da ispune kako bi mogli da dobiju pravo na korišćenje loga.
„Kvaltetan rod je preuslov za dobar marketing. A glavni cilj jeste zadovoljan kupac. Dobro je to što su veliki proizvođači konačno seli da razgovaraju. Sa rastom troškova i tržišnih problema ovo postaje nužnost čak i za najuspešnije među njima“, ističe sagovornik Politike.
U Srbiji se godišnje proizvede 1,5 miliona tona voća
Govoreći generalno o domaćem voćarstvu, napominje da je proizvodnja voća u Srbiji u stalnom porastu. Recimo, 2002. proizvodnja je bila 600.000 tona a sada je oko 1.450.000. Ali jasno je, kaže, da moramo da radimo na unapređenju tehnologije gajenja zbog klimatskih promena. Voćarstvo, kako je dodao, ide u dobrom pravcu, ono jeste svetla tačka naše poljoprivrede, ali proizvođači moraju i dalje da rade na kvalitetu i da vode računa o izboru sortimenta kod svake voćne vrste.
Kada je reč o ruskom tržištu, na kom je izvoz poslednjih meseci usporen, Keserović objašnjava da su dobro prošli uglavnom oni proizvođači koji su imali kvalitetno voće.
„Oni koji nisu imali da ponude kvalitet našli su se u teškoj situaciji. Jedini način da se voćari izbore na stranim tržištima jeste upravo kvalitetom“, istakao je Zoran Keserović.
Izvor: Politika