SKORO BEZ SIMPTOMA
Adenomioza je hronično stanje koje pogađa matericu. Ipak, mnogi nikada nisu čuli za ovo stanje, uprkos činjenici da pogađa svaku petu ženu.
Adenomioza može da izazove simptome uključujući neredovno i teško menstrualno krvarenje i bol u karlici. Ozbiljnost simptoma varira od pacijenta do pacijenta – do jedne trećine žena sa adenomiozom može imati minimalne simptome ili da ih uopšte nema.
Stanje takođe može da utiče na plodnost. Žene sa adenomiozom koje zatrudne imaju povećan rizik od pobačaja, prevremenog porođaja, preeklampsije i krvarenja nakon porođaja.
Šta prouzrokuje adenomiozu?
Postoje dva ključna sloja u materici. Endometrijum je unutrašnji sloj u koji se implantiraju embrioni. Ako nema trudnoće, ovaj sloj se odbacuje tokom perioda.
Miometrijum je mišićni sloj materice. Širi se tokom trudnoće i odgovoran je za kontrakcije. Kod žena sa adenomiozom, ćelije slične endometrijumu nalaze se na pogrešnom mestu – miometrijumu.
Iako veliki broj žena sa adenomiozom ima i endometriozu, adenomioza je različita bolest od endometrioze.
Kod endometrioze, ćelije slične endometrijumu se takođe nalaze na pogrešnom mestu, ali u ovom slučaju van materice, uglavnom u karličnoj šupljini.
Zahvaljujući istraživanju, angažmanu javnosti i medijima, svest o endometriozi je porasla poslednjih godina. Ipak, adenomioza je još uvek relativno nepoznata.
Opcije dijagnoze se menjaju i poboljšavaju
Adenomioza je stanje koje se teško dijagnostikuje. Istorijski gledano, prisustvo ćelija sličnih endometrijumu u miometrijumu moglo je da se potvrdi samo procenom patologije gde se miometrijum ispituje pod mikroskopom nakon histerektomije, odnosno operacije uklanjanja materice.
Poslednjih godina došlo je do povećanja dijagnoza sa razvojem tehnologija snimanja kao što su magnetna rezonanca (MRI) i detaljni ultrazvuk karlice.
Iako se adenomioza sada obično identifikuje bez potrebe za histerektomijom, lekari i dalje rade na razvoju standardizovane metode za nehiruršku dijagnozu.
Kao rezultat toga, ostaje neizvesno koliko tačno žena ima adenomiozu. Iako znamo da oko 20 odsto žena koje imaju histerektomiju iz drugih razloga osim sumnje na adenomiozu, ima dokaze o stanju na proceni patologije.
Adenomioza je složeno stanje
Tip rasta tkiva adenomioze u miometrijumu može da bude u vidu ili fokalne lezije, zahvatajući deo materice ili difuzne, zahvatajući širu površinu mišića.
Adenomioza se može dalje klasifikovati u zavisnosti od dubine invazije tkiva nalik endometrijumu u miometrijumu.
Naučnici i lekari još uvek istražuju da li se tip ili dubina lezija odnose na simptome, jer težina simptoma i lezija se ne podudaraju uvek.
Još uvek ne razumemo zašto neke žene razvijaju adenomiozu, iako dokazi pokazuju da raste prevalencija s godinama.
Smatra se da područje između endometrijuma i miometrijuma postaje oštećeno, bilo prirodnim procesima menstrualnog ciklusa, trudnoće i porođaja, bilo medicinskim procedurama.
Kod nekih žena oštećenje sloja tkiva endometrijuma ne zarasta kako bi trebalo, a ćelije slične endometrijumu ulaze i rastu abnormalno u miometrijumu. Oni ometaju normalne funkcije miometrijuma što dovodi do bola i krvarenja.
Moguće je da različiti mehanizmi mogu da doprinesu i da ne postoji jedan uobičajeni faktor koji izaziva bolest.
Kako se leči adenomioza?
Strategije lečenja uključuju hormonske lekove kao što su oralni kontraceptivi, pilule koje sadrže progesteron, postavljanje spirale koja oslobađa progesteron ili primena leka koji zaustavlja prirodnu proizvodnju polnih hormona.
Nehormonski tretmani uključuju traneksaminsku kiselinu. Ovi tretmani imaju za cilj da minimiziraju menstrualno krvarenje. Bol se često leči nesteroidnim antiinflamatornim lekovima.
Tretmani koji su efikasni za neke žene nisuefikasne za druge, dodajući težinu argumentu da postoji više od jedne vrste adenomioze.
Strategije lečenja treba da budu prilagođene pacijentima, u zavisnosti od njihovih simptoma, ali i želje koja je vezana za plodnost.
Ako medicinski tretmani ne obezbeđuju adekvatno olakšanje simptoma, postoje hirurške opcije, odnosno uklanjanje fokalnih lezija ili histerektomija.
Iako je adenomioza čest poremećaj koji pogađa mnoge žene, uključujući i one u reproduktivnom periodu, ne dobija dovoljno kliničke i istraživačke pažnje.
Takođe postoji nedostatak znanja i svesti o adenomiozi među mnogim zdravstvenim radnicima i javnosti. Ovo treba da se promeni kako bismo mogli da poboljšamo naše razumevanje stanja, dijagnoze i mogućnosti lečenja.
Naučnici i lekari koji su specijalizovani za adenomiozu su još uvek u fazi pronalaženja tačne, neinvazivne dijagnostičke metode, i nadamo se, jednog dana, leka.
Izvor: N1