POZDRAVNE REČI ZA PRAZNIK
Pred vama je beseda na Pedesetnicu (praznik Svete Trojice) koju je svojevremeno izrekao papa Lav I, koji je poznat kao Sveti Lav Veliki.
Srcima svih pravovernih, voljeni, dobro je poznato da današnje svetkovanje treba poštovati podjednako sa drugim posebnim praznicima i da ne posumnjamo u tom velikom divljenju, koje je slično onom danu, jer ga je sam Sveti Duh osvetio neobičnim čudom svoga dara.
Računajući od onog dana u kojem se uzneo Gospod iznad nebesa, spremajući se da sedne s desne strane Boga Oca, sadašnji dan biće deseti, ali on nam je zasijao još u onaj dan, od kojeg vodimo odbrojavanje – u dan Vaskrsenja. U njemu se čuvaju velike tajne starih i novih misterija, u kojima je jasno pokazano da je milost bila nagoveštena kroz zakon, a zakon bio ispunjavan kroz milost. Jer kao što je nekada jevrejski narod bio izveden iz Egipta i u pedeseti dan posle zaklanja jagnjeta bio mu je dat zakon na gori Sinaju (Izl. 19, 17 i dalje), tako je i posle Hristovih stradanja, kada je bio umrtvljen istinski Agnec Božiji, u pedeseti dan posle Njegovog Vaskrsenja sišao Sveti Duh na apostole i ostale koji su poverovali; zato bez naročitog truda usrdni hrišćanin može pojmiti da se početak Starog Zaveta potčinio jevanđeljskim načelima i što je tamo Duhom dat drugi Zavet, kao što je i prvi.
Dakle, kao što svedoči apostolska povest: „I kad se navrši pedeset dana bijahu svi apostoli jednodušno na okupu. I ujedanput nasta šum sa neba kao hujanje silnoga vetra, i napuni sav dom gde oni seđahu, i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju” (Dap. 2, 1–4).
O, koliko se nezadrživa pokazala reč mudrosti i koliko se lako usvajalo predavano tamo gde je učitelj bio sam Bog! Jer za usvajanje ovde nije potrebno dodatno objašnjenje, iskustvo ostvarenja i vreme za izučavanja; i pošto „Duh istine duše gde hoće” (Jn. 3, 8), tada je prisvajanja jezika pojedinih naroda postalo opštedostupno ustima Crkve.
Dakle, upravo od tog dana oglasila se truba jevanđeljske propovedi; upravo od tog dana potoci blagodati, blagoslovene reke napojile su svaku pustinju i svako kopno (Is. 35, 6 i dalje).
I kao što se radi obnavljanja lica zemlje (Ps. 103, 30) „Duh Božiji nosaše nad vodom” (Post. 1, 2), i radi odagnanja početne tame buktale su munje nove svetlosti, tako je i u sijanju ognjenih jezika primana ognjena krasnorečivost i blistava reč Gospodnja, kojom se radi urazumljivanja i radi istrebljivanja greha davala sposobnost da ozari i sila da opeče.