STVARANJE OD PROMISLITELJA
Božja promisao je neprekidno dejstvo mudrosti, dobrote, ljubavi i svemoći Božje, koja se ogleda u svemu.
Prepodobni Ava Justin Ćelijski govorio je o tome šta je to Božja promisao.
Pošto je svet premudra tvorevina dobrote i ljubavi Božje, to se on i održava u postojanju dejstvom večne dobrote i ljubavi Božje. Zavisan od Boga bićem, svet je zavisan od Njega i postojanjem. Stvorivši svet sa određenim ciljem Bog ga i vodi ostvarenju postavljenog cilja svojim neprekidnim promišljanjem o njemu.
Drukčije i biti ne može, jer je Bog po prirodi dobar i mudar, i zato promišlja o svetu, veli sveti Damaskin, jer nije dobar onaj koji ne promišlja. Kao beskonačno dobar On divno promišlja o svemu; kao neiskazano mudar On se o svemu stara na najbolji način. Prema tome, božanski promisao je neprekidno dejstvo mudrosti, dobrote, ljubavi i svemoći Božje; dejstvo kojim Bog nadgleda, čuva i održava biće i sile svojih stvorova, upućuje ih krajnjem cilju, pomaže svakome dobru, a obuzdava ili ispravlja zlone sputavajući slobodu tvari.
Sve što postoji u svetu, vidljivo i nevidljivo, drži, održava i upravlja neprekidnim dejstvom promisla Božjeg, a što se zla tiče Bog ga samo predviđa i dopušta, ali ga ne podržava, jer ga On nije stvorio. U svojoj promisliteljskoj ljubavi Trosunčani Gospod promišlja o vasceloj tvorevini svojoj uopšte i o svakome stvoru posebno. U tajanstvenoj suštini svojoj promisao Božja je nedeljiva, jer Bog i o celini i o posebnim tvarima promišlja prostim, nesloženim detstvom, ali u ogledalu ljudskog analitičkog razuma on se pokazuje kao opšti i posebni; opšti obuhvata sav svet u celini, a posebni – svaku tvar ponaosob, od najveće do najmanje, od Anđela do crva, od svezvežđa do atoma.
Promisao Božja se ogleda u svemu. Razgledajte, savetuje blaženi Teodorit, prirodu vidljivih tvari, njihov položaj, poredak, stanje, kretanje, srazmeru, skladnost, krasotu, divotu, veličinu, korisnost, prijatnost, raznovrsnost, promenu; pogledajte kako promisao Božja iz svake časti tvorevine navire na vas, očituje sebe, objavljuje sebe; pogledajte, on je očigledan na nebu i nebeskim svetilima: suncu, mesecu i zvezdama; on je očigledan u vazduhu, u oblacima, na kopnu i na moru, u svemu što je na zemlji; očigledan je u rastinju, travi i semenju; očigledan je u bićima slovesnim i beslovesnim, u gmizavcima, u pticama, u ribama, u vodozemcima, u krotkima i svirepima, u pitomima i divljima. Rasudite sami: ko drži nebeske svodove? Kako to da nebo toliko hiljada godina postoji a nije ostarelo, niti je vreme izazvalo ikakvu promenu u njemu, ma da je ono po prirodi izmenljivo, kao što svedoči blaženi David (Ps. 101, 2738).
Sama misao o Bogu kao beskonačno dobrom Tvorcu neminovno odvodi zaključku da je Tvorac neizostavno i Promislitelj sveta, jer radi čega je stvorio svet ako neće da se brine o njemu? Kad je Bog, čijoj dobroti nema mere, blagovoleo nebiću darovati biće, kako bi mogao zanemariti svoju tvorevinu i ne brinuti se o njoj?
Odricati promisao znači biti bezuman. Oni koji ne veruju u postojanje promisla Božjeg, veli isti Otac Crkve, i bezumno tvrde da ovaj svet, koji se sastoji iz neba i zemlje, bez krmanoša brodi u ovakom poretku i skladu, liče na čoveka koji sedi na brodu, plovi po moru, gleda kako krmanoš drži krmu, okreće je kako treba, čas na levo čas na desno, i upravlja lađu željenom pristaništu, — pa ipak počne zastupati očiglednu laž govoreći da na krmi ne stoji krmonoš, da lađa nema krme, da se ne upravlja kretanjem krme, već sama po sebi plovi, savlađuje talase, pobeđuje vetrove, nema potrebe za mornarima i za krmanošem koji komanduje mornarima. Nijedna stvorena priroda, vidljiva ili duhovna, ne može se održati bez Božjeg staranja i promisla.