NIKAD SE NE PLAŠI
Hoću da budem svetlo
ovde i sad.
Ja čuh iznutra glas…
Svetlo što slama tamu
i novom zorom donosi spas!
Jer želim ići domu.
Gde pripadam
gde volim
i gde voljen sam.
Gde juče i sutra su sad!
I idem domu svom,
al’ pre no stopu na put stavim,
pre neg se srce raduje slici
koju vidim i osećam…
Ja još uvek ovde sam.
I dižem mač svoj visoko
skovan od čiste Boje reči
stojim sam – gledam daleko
u masu bezumlja što mrači.
Nit pokreta ni pogleda od njih sad
slepi su oni za sve što je od svetla
i tu leži sada moj plan
da sijam i volim, da čuje se ton usklika!
Da pustim glase te
koji odneće ispred sebe sve
videći daleko kroz magle tamnih srca
pevajuć’ svetu odu svetla!
I kroz noć tamnu duše moje
putovah široko, daleko sam
i videh svetove neznane
kroz velike svemirske poljane
večita potraga za mirom ta.
O braćo i sestre sve!
Nikada se ne plašite!
Kraj je tame došao sad
sad je vreme i vreme je sad
da se vratimo dušom u Ljubav.