OD BOGA ČUDOTVORAC
Sveti episkop Timotej vezan je za mnoga čudesna isceljenja od raznih bolesti i neduga, sve u slavu Hrista Boga našeg.
U gradu Brusu, na granici Vitinije, Frigije i Mizije, blizu gore Olimpa, sveti Timotej beše episkop.
Zbog čistote i svetosti svoga života on dobi od Boga dar čudotvorstva. Jednom on ubi ogromnog zmaja, koji se beše ugnezdio u jednoj pešteri pod kiparisom, i silna zla činio stoci i ljudima. I to ga ubi na taj način, što mu u čeljusti ubaci pokrivač kojim se na svetom prestolu pokriva osvećeni hleb.
Drugom prilikom on isceli nekog cara, po imenu Arita, koji je bolovao od teške smrtonosne bolesti. Isto tako on ne samo isceli jednu caricu koja je bila na samrti, nego je i obrati od tame idolopoklonstva ka svetlosti istinite vere. Sem toga, darovanom mu blagodaću on svakovrsne bolesti isceli, i silom Hristovom mnoga čudesa satvori, i učenjem svojim pastvu svoju prosveti, i mnoštvo nevernih ka Hristu obrati.
A kada na rimski presto stupi car Julijan, koji se odreče Hrista i pokloni idolima, pa stade žestoko goniti Crkvu Božiju, tada se sveti Timotej naročito truđaše u propovedanju reči Božije, utvrđujući verne u veri i izobličavajući neznabošce zbog njihovih zabluda.
Čuvši za svetitelja, neznabožni car Julijan naredi da ga uhvate i privedu k njemu, pa ga onda baci u tamnicu. Okovanom svetitelju dolažahu mnogi u tamnicu, i on ih učaše o Hristu, istinitom Bogu.
Saznavši za to, Julijan zapreti svetitelju da više ne uči o imenu Isusovom. No sveti Timotej ne posluša bezbožnog i bezakonog cara, već i dalje neustrašivo činjaše ono što kao episkop treba da čini: učaše narod. A kada car Julijan ponova saznade da sveti Timotej bez straha propoveda o Hristu, razgnevi se i posla dželata te svetitelju odseče glavu u tamnici, 362. godine.
Posle blažene končine sveštenomučenikove, verni uzeše sveto telo njegovo i česno pogreboše. Od njegovog groba davahu se mnoga čudesna isceljenja od raznih bolesti i neduga, u slavu Hrista Boga našeg.