TI HRISTE, CARE SLAVE…
„Tebe Boga hvalimo“ je poznata pesma u pravoslavnom pojanju, a na naše prostore dospela je usred Drugog svetskog rata.
Prvi kritički prevod pesme „Tebe Boga hvalimo“ na srpski doneo je episkop bački dr Irinej (Ćirić) u Kalendaru Srpske pravoslavne eparhije bačke za prostu godinu 1943.
U napomeni kaže da je ovo pesma svetog Amvrosija, episkopa Mediolanskog (333 ili 340–397) i da ju je preveo s latinskog, pa dodaje: „Prevodiocu nije poznat grčki tekst ove pesme; za prevod je upotrebljen samo latinski i crkvenoslovenski; gde se razlikuju, uzeto je onako kako je u crkvenoslovenskom. Reči štampane u zagradi umetnute su radi lakšeg razumevanja“.
Tebe Boga hvalimo
Tebe Boga hvalimo, tebe Gospoda ispovedamo, tebe Oca prevečnoga sva zemlja veliča.
Tebi svi anđeli, tebi nebesa i sve sile, tebi heruvimi i serafimi kliču glasovima koji ne prestaju:
„Svet, svet, svet je Gospod Bog Savaot, puni su nebesa i zemlja veličanstva slave tvoje!“
Tebe preslavno apostolsko kolo, tebe hvaljeni zbor proročki, tebe hvali presvetla mučenička vojska.
Tebe po svoj vaseljeni ispoveda sveta crkva: Oca nedostižna veličanstva, tvojega istinitoga i jedinorodnoga Sina, kojemu se (sve) klanja, i svetoga utešitelja Duha.
Ti Hriste, care slave, ti Očev Sin jesi koji svagda jest, ti da izbaviš čoveka uze ga, i ne bi ti gnusna devojačka utroba.
Ti preodole žalcu smrtnomu i otvori carstvo nebesko onima koji veruju; ti sediš desno od Boga u slavi Očevoj, vjerujemo da ćeš doći (kao) sudija.
Tebe, dakle, molimo: pomozi slugama svojim koje si skupocenom krvlju iskupio.
Udostoj da sa svetima tvojima u večnoj slavi tvojoj carujemo. Spasi narod svoj, Gospode, i blagoslovi dostojanje svoje.
Upravi ih i uzdigni ih doveka. U sve dane blagosiljaćemo tebe, i hvalićemo ime tvoje doveka i va vek veka.
Udostoj, Gospode, da se ovoga dana sačuvamo od greha. Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas!
Da bude, Gospode, milost tvoja na nama kao što se uzdasmo u tebe. U tebe se, Gospode, uzdasmo da se ne zastidimo doveka! Amin.