TO JE VASPITANJE
Jedan od najvećih ruskih pisaca Fjodor Mihajlovič Dostojevski o molitvi je govorio kroz mnoga svoja dela, direktno ili indirektno.
U ovom odlomku, Dostojevski o molitvi govori obraćajući se jednom junoši.
Mladiću, ne zaboravljaj molitvu. Svaki put u molitvi tvojoj, ako je iskrena, sine novo osećanje, a u njemu i nova misao koju ranije nisi znao i koja će te iznova ohrabriti, i razumećeš da je molitva vaspitanje.
Još zapamti: svakoga dana, i kad god samo možeš, ponavljaj u sebi: „Gospode, smiluj se na sve koji su danas pred tebe izišli.“
Jer svakog sata i svakog trenutka hiljade ljudi ostavljaju život svoj na ovoj zemlji, i duše njihove dolaze pred Gospoda – a koliko se mnogo njih sa zemljom rastalo usamljenih, nikome neznanih, u tuzi i žalosti, što za njima niko neće zažaliti, neće čak ni znati za njih da su živeli.
I gle, možda će se s drugog kraja zemlje uzdići tvoja molitva ka Gospodu za pokoj duše njegove, makar ti njega nikako i ne znao, niti on tebe.
Kako će biti ganuta njegova duša, koja je u strahu stala pred Gospodom, kad oseti u taj čas da se i za njega neko bogu moli, da je ostao na zemlji ljudski stvor koji i njega voli.
A i bog će milostivije pogledati na vas obojicu, jer kad si već ti onoga toliko požalio, koliko li će ga više požaliti on, beskrajno milosrdniji i blaži nego ti.
I oprostiće mu tebe radi.