Starac Josif Vatopedski: Kako čovek doznaje volju Božiju

OTKRIVENJE VOLJE BOGA

Starac Josif Vatopedski kaže da čovek doznaje volju Božiju upornim traganjem za istom i odricanjem od sopstvene volje, jer i Gospod se odrekao sebe, pokazavši apsolutno poslušanje Ocu.

Bog nije potčinjen strastima ni greškama, niti pokreće bilo kakvu skrivenu nameru, jer je On svemoguć. Znajući sve pre negoli se i dogodi, On, ishodeći iz pojavljene neophodnosti za nas i imajući u vidu podršku postojanju i sigurnosti Svojih stvorenja, bez pogreške otkriva Svoju volju, ili delimično ili u punoći.

No, pod uticajem nesavršenosti i prolaznosti, izloženih promenama prirode, stvorenja dolaze u sudar sa voljom Božijom, jer se poslednja često ne slaže sa njihovim interesovanjima.

Kao stvorena od Prvouzroka, stvorenja sama po sebi, izvan Tvorca, ne mogu dostići bolje, savršeno stanje. Taj na delu ovaploćeni i po svojoj prirodi savršeni promisao, savršen iz razloga jer ishodi od savršenog Boga, ali i zbog drugih uzroka, naziva se Božijom voljom. Ipak, zbog iskvarenosti i promenljivosti kojoj smo se podvrgli, volja Božija se nalazi u sferi domostrojiteljsta, postaje pokretnom i može se menjati, no nju je nemoguće ukinuti, već je samo preobrazovati, što se i dešava radi naše nemoći, dok ne dođemo u stanje uravnoteženosti.

U odnosu na našu razumnu prirodu, Božijoj volji je ugodno da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine (I. Tim. 2, 4). No, ljudska ravnodušnost i slabost, ili pak skudoumnost čoveka, primoravaju volju Božiju da menja svoje planove prema nama, što neopitne i neznavene privoli u nezadovoljstvo i uninije. Znajući za to da je volja Božija nepogrešiva mi pak nismo dužni osećati nezadovoljstvo ili roptati i odstupati, već priznati svoja pregrešenja i sa verom se potčiniti Promislu.

Ukoliko nijedna jota i nijedna crtica neće nestati (Mt. 5, 18), i ukoliko je u vas i svaka dlaka na glavi izbrojana (Mt. 10, 30), kakvo mi pravo imamo da se žalimo na nama priviđajuće nepravilnosti, što se u tom žalosnom stanju obično i događa sa nama? Stoga i piše ap. Pavle: Zar ste tako nerazumni? Počevši Duhom, sad telom završavate (Gap. 3,3). Mi vidimo samo onoliko koliko nam dopušta sopstveni pogled i sva rešenja i planove primamo na osnovu naših sopstvenih rasuđivanja i zaključaka.

Nije takav Bog. On, promišljajući o svoj tvorevini, ne menja svoje odluke, već samo menja način delovanja posebnih događaja, pa čak i pojedinih ljudi, i to samo iz razloga da bi sve ustrojio sa najvećom korišću za nas.

Poznanje Božije volje u velikoj meri zavisi od naših ličnih usilja u njenom traženju, Od toga, koliko smo se mi odrekli od svoje volje, nesavršene i strasne, i koliko sledujemo savetu Crkve: Pitaj oca tvoga i on će ti javiti, starije tvoje i kazaće ti (V. Mojs. 32, 7).

Čista savest i rešenost, čuvati sa najvećom tačnošću to u čemu smo se obećali Bogu, jer se ništa ne može sakriti od Onog koji ispituje srca i utrobe (Ps. 7. 9), daju nam mogućnost da često doznajemo volju Božiju, pošto u oba slučaja mi privlačimo milost Božiju. Ukoliko je u čoveku zaista prisutan strah Božiji, sastradanje i milosrđe, rečju, sve ono što je prijatno Bogu, tada On ne skriva svoju volju od onih koji žive ljubavlju, jer i On sam jeste ljubav. Stoga, bilo bi dobro ukoliko bi čovek izbegavao tražiti od Boga da mu na grub, čulni način, otkrije svoju volju, kako na žalost postupaju neki, jer se zbog naše gordosti mi lako možemo sablazniti i poverovati toj informaciji koju nam servira satana.