SUSRETANJE S GOSPODOM
Muškarci se moraju popeti na planinu da bi tamo upoznali Boga, ali Bog dolazi ženama tamo gde su one.
Da li ste ikada primetili da u Svetom Pismu muškarci uvek idu visoko na goru u potrazi za zajedništvom sa Gospodom?
Ali u istom Pismu gotovo nikada ne čujemo o tome da žene idu u planine i svi znamo zašto, zar ne?
Jer su žene previše zauzete životom;
ne mogu ostaviti decu
kuhinju,
kuću,
ognjište,
baštu,
i hiljadu drugih odgovornosti radi uspinjanja na goru!
Pre neki dan, razgovarajući sa prijateljem, požalila sam se da sam moderna žena, osećam da nemam ni minut „mira“ od svih ovih obaveza, nemam ni jedno tiho mesto gde bih se mogla povući i obratiti Bogu.
Njen odgovor me je zapanjio:
„Stoga Bog dolazi ženama.
Muškarci se moraju popeti na planinu da bi tamo upoznali Boga, ali Bog dolazi ženama tamo gde su one.“
Ove reči su u meni odzvanjale nedeljama, primoravajući me da proučavam Sveto pismo kako bih se uverila da je istina ono što sam čula.
Bog zapravo dolazi ženama tamo
gde su one,
u njihov svakodnevni život,
u njihov svakodnevni rad.
Upoznaje ih kod izvora
gde uzimaju vodu za svoje porodice,
u svojim domovima,
u kuhinji,
u bašti.
On im dolazi
kada sede pored bolesnika,
kad rađaju djecu,
brinu o starim ljudima,
kada pripremaju voljene za sahranu.
Čak i u praznom grobu, Marija je bila prvi svedok Vaskrsenja Hristovog, bila je tamo, jednostavno zato što je radila uobičajeni ženski posao – pripremajući telo Hristovo za sahranu.
I u ovim naizgled svakodnevnim i uobičajenim poslovima, ove žene iz Svetog Pisma našle su se licem u lice sa božanstvom.
Stoga, ako i vi poput mene jednog dana počnete da oplakujete činjenicu da nemate vremena da ga provedete na gori sa Bogom, kao što biste želele, upamtite, Bog silazi i otkriva se ženama. Zna gde smo i kako nam nije lako.
On nas gleda, a ako otvorimo srce i oči, onda Ga možemo primetiti čak i na najobičnijim mestima i u najjednostavnijim stvarima.
On je živ.
Izvor: Bogorodičine suze