VIRUSNA INFEKCIJA
Kako da se izborite sa upornim gripom? Koliko dugo traje grip u normalnim okolnostima i koji su najčešći simptomi?
Grip pogodi 5 do 20 procenata populacije ljudi tokom jeseni i zime. Prema Centru za kontrolu Bolesti i Prevenciju (CDC), virus gripa A, B i C može da izazove gripnu infekciju kod ljudi.
Možete da osetite mučninu prvog ili četvrtog dana od dana zaraze. Bolešljivost može da traje pet do sedam dana pre nego što krene oporavak. Umereniji simptomi poput mučnine i hladnoće su prisutni par dana, uglavnom traju kraće od dve nedelje.
Ako se trenutno borite sa gripom, verovatno vas zanima koliko će trajati i kako da ubrzate proces oporavka.
8 čestih simptoma gripa
Simptomi gripa se obično pojavljuju prvog ili četvrtog dana od dana zaraze. Verovatno ćete prvo osetiti groznicu, koja ponekad ide zajedno sa žmarcima. Tipično simptomi postaju sve gori kako prolaze dani ili čak sati. Pazite na ove simptome:
-
- Suv, uporan kašalj
-
- Slabi mišići
-
- Povraćanje ili dijareja
-
- Curi vam nos ili je zapušen
-
- Umor i slabost
-
- Gubitak apetita
-
- Problemi sa spavanjem
-
- Groznica (iako nije česta)
U retkim slučajevima grip može da stvori okruženje koje je podložno upali pluća (pneumoniji), dehidrataciji i infekciji sinusa. Ljudi koji oboljevaju od gripa su najčešće deca i stariji preko 65 godina, grip je učestaliji kod ljudi koji imaju oslabljen imunitet ili kod trudnica.
Ako ste primetili gubitak daha, bol u ušima, krvni flegm, ili kašljete žutu, zelenu ili braon tečnost idite kod lekara, da biste otkrili da li je u pitanju neko teže stanje ili komplikacija. Raniji tretman ovih komplikacija će smanjiti rizik od ozbiljnih posledica.
Šta izaziva grip?
Grip izaziva influenca virusna infekcija. Postoje 4 tipa influenca virusa, prema Centru za Kontrolisanje bolesti i Prevenciju (CDC): A, B, C i D. Tipovi A i B su odgovorni za sezonske gripove, dok tip C izaziva bolest na manjoj skali. Virus tipa D ne izaziva infekcije kod ljudi, već pretežno ugrožava krave.
Postoje različiti tipovi A virusa, i oni su klasifikovani na osnovu proteina koji se nalazi na površini – ili hemaglutinin (H) i neuraminidaze (N). Od puno virusa tipa A, A (H1N1) i A (H3N2) su najčešći kod ljudi. Na primer A (H1N1) se umnožio 2009-te godine kada je novi soj virusa zamenio „stari“ H1N1 virus koji je uveliko cirkulisao kod ljudi.
Virus se prenosio kada molekule vazduha bolesne osobe udahne zdrava osoba. Uglavnom se oni izbacuju kada bolesna osoba kašlje ili kija. Virus takođe može da se prenese direktnim kontaktom, poput ljubljenja ili deljenja stvari poput maramica.
Koliko dugo traje grip u normalnim okolnostima?
Posle izlaganja virusu, možete da osetite simptome posle prvog ili četvrtog dana, koji uglavnom traju pet do sedam dana. Kasnije bi trebalo da se poboljšava stanje. Manji indikatori, poput nelagodnosti i prehlade mogu da traju i par dana posle, ali manje od dve nedelje. U nekim slučajevima, infekcija može da potraje, pogotovu kod dece i ljudi sa slabijim imunitetom.
Grip i kod odraslih i dece generalno traje tri do četiri dana. Ako se temperatura ne smanjuje posle četvrtog dana ili dostigne 39 stepeni celzijusa, odmah se konsultujte sa lekarom.
Kako da lečite girp?
Najčešće ljude koriste antivirusne lekove, poput Tamiflu. Međutim, istraživanje je pokazalo da Tamiflu ne samo da može da izazove mučninu, povraćanje i dijareju već može da dovede do ozbiljnijih neuropsihijatrijskih problema. Postoje izveštaji o haluciniranju, depresiji, promeni rapsoloženja, samoubilačkim mislima, insomnijom i promeni u ponašanju posle korišćenja ovog leka.
Ovaj lek takođe nije ni blizu efikasan koliko govore da jeste. Rezultati BMJ studije u 2014. godini otkrili su da Tamiflu može samo da smanji trajanje simptoma za 17 sati, ali ne smanjuje drastično rizik od pneumonije (upale pluća) ili prenos virusa.
Ukoliko se vi borite sa virusom ili vaša draga osoba, postoje mnogi načini da ubrzate oporavak bez korišćenja lekova sa nuspojavama. Ovo su neki od koraka:
-
- Imajte dovoljno odmora —Najvažnija stvar koju možete da uradite jeste da se odmarate. Vaše telo se bori sa virusnom infekcijom, čime se objašnjava vaše slabo telo. Izbegavajte preterani napor i fizičku aktivnost jer može da ima negativne posledice na vaš organizam. Iako „trening“ može da izgleda kao dobra ideja „da se izbaci virus kroz znoj“ on može da produži simptome, izazove dehidrataciju i uspori oporavak.
-
- Unosite što više tečnosti — Ostanite hidrirani da biste ubrzali oporavak.
-
- Topla kupka — Kada imate grip, moguće je da ćete imati problem sa nosom. Ulazak u sobu sa parom može da vam otpuši nos da biste lakše disali i umanjili glavobolje koje su nastale usled blokiranih nosnih kanala. Tople kupke takođe mogu da umanje bolove na telu.
-
- Razmislite o korišćenju slane vode — Zapušen nos sve otežava kada imate grip. Ako imate problem sa disanjem, pokušajte da otpušite nosne kanale slanom vodom. Ispiranje grla slanom vodom pomažete i upaljenom grlu.
-
- Pomažite imunom sistemu — Pomozite svom imunom sistemu tako što će koristiti prirodne lekove. Neki primeri su koloidno srebro, ulje origana (zbog jedinjenja timol) i beli luk.
Da li vam je stvarno potrebna vakcina za virus?
Zbog čestog pojavljivanja virusa, vakcine za viruse su postale široko rasprostranjene i popularizovane kao najbolji način da se bolest izleči. Kompanije za vakcine i zdravstvene organizacije aktivno promovišu ovaj vid lečenja, time sada u Americi ljudi primaju veći broj vakcina (u zavisnosti o godina) u odnosu na ostale zemlje.
Međutim, suprotno onome što marketari kažu, vakcinacija dolazi sa mogućim nuspojavama, pogotovu kod ljudi koji su alergični na sastojke. Takođe postoji šansa da vakcina neće biti uspešna u lečenju, što se dešava kada se soj virusa ne poklapa sa sojem vakcine, što ih onda zapravo čini beskorisnim.
U poslednjih par godina, uspešnost vakcina se umanjio. U toku „dobre“ godine samo 50 do 60 procenata onih koji su vakcinisani, dok je u drugim godinama 36 procenata uspešnosti. Pored sve manje uspešnosti, mogu predisponirati gore infekcije. Kao alternativa, ovo su bezbedniji načini da ojačate imunitet.
-
- Optimizujte nivo vitamina D — Mnoge studije su pokazale da optimizacijom nivoa vitamina D promovišete bolji imuni sistem i smanjujete rizik od virusa. Najbolji način da podignete nivo vitamina D je izloženost suncu, ali ako živite na mestu gde nije mnogo sunčano možete da uzimate suplemente D3, zajedno sa magnezijumom i vitaminom K2.
-
- Izbegavajte šećer i prerađenu hranu — Preveliki unos šećera može negativno da utiče na imuni sistem. Izbacivanje nepotrebnog šećera i prebacivanje na zdraviju ishranu može da vam poboljša imunitet.
-
- Vežbanje — Regularna aktivnost pomaže protoku krvi kroz telo i cirkulaciji, time se poboljšava imunitet i umnožavaju se imuno ćelije, time vaš organizam može efektivnije da se bori sa bakterijama i virusima.
-
- Perite ruke — Uobičajeni način prenosa virusa je preko fizičkog kontakta. Redovnim pranjem ruku možete da sprečite dalje širenje.
Možete da rešite virusnu infekciju i prirodno
Učestalost i širenje zaraze svake godine dovelo je do toga da je ovo bolest zbog koje mnogi treba da paze. Nažalost, zdravstvene i kompanije za vakcine su pronašle korist iz ove situacije, stvarajući strah i paniku kod ljudi, i promovisanjem takozvanih „tretmana“ koji mogu da učine više štete nego poboljšanja.
Samo zapamtite da prevencija virusa i tretman najviše zavisi od vašeg imuniteta i celokupnog zdravlja, a ne vakcina i farmaceutskih rešenja. Pobrinite se da imate dovoljno odmora, vitamina i nutrienata da biste pomogli imunom sistemu u kritičkim stanjima kada se bori sa virusom.
Da li je dobro da se znojite kada imate virus?
Znoj se pokazao kao dobar način da detoksifikujete telo, ragulišete temperaturu i ubijete virus ili bakteriju. Iako znojenje može da pomogne, nemojte da zaboravite da tu tečnost nadoknadite da biste sprečili dehidrataciju.
Prirodanadar.rs