TROMBOZA I KORONA

Kako su tromboza i korona povezane? Nemci su dokazali da korona pvo napada krvne sudove, virus izaziva tromboze svuda po telu.

Tromboza kod obolelih od kovida 19

Još u martu, dok se koronavirus širio svetom, lekari su počeli da primećuju daleko veće stope ugrušaka kod pacijenata koji su primljeni u bolnicu. Bilo je i drugih iznenađenja, uključujući otkriće stotina mikro-ugrušaka u plućima nekih pacijenata.

Virus je takođe povećao slučajeve tromboze dubokih vena, krvnih ugrušaka koji se obično nalaze u donjim ekstremitetima, što može biti opasno po život kada se fragmenti odvoje i presele u pluća, blokirajući krvne sudove.

Tromboza nastaje kada se u arterijama i venama formiraju krvni ugrušci koji mogu da blokiraju krvotok što može da izazove srčani udar, moždani udar ili plućnu emboliju.

Činjenica da korona ne pogađa samo pluća poznata je još od prvih obdukcija. To je već jasno pokazano u naučnim radovima nemačkih univerzitetskih patologa. Oni su dokazali ogromna oštećenja krvnih sudova i prekomerno zgrušavanje krvi sa začepljenjem najfinijih plućnih krvnih sudova.

Tokom pregleda umrlih, patolozi u Hamburgu su često otkrivali trombozu i fatalnu plućnu emboliju. Virus izaziva tromboze, odnosno stvara male krvne ugruške, svuda u telu. To svojstvo korone je zajedničko sa virusima gripa. Ali kod korone ovi poremećaji zgrušavanja su devet puta češći nego kod gripa.

Otprilike trećina teških slučajeva KOVID-19 ima opasne oblike tromboze, što bi mogao da bude faktor koji doprinosi stopi smrtnosti među obolelima, tvrde naučnici. Trombozu, odnosno zgrušavanje krvi, prouzrokuje jaka upala pluća, koja predstavlja prirodnu reakciju organizma na korona virus.

Osim toga, uočeno je i formiranje stotina malih ugrušaka u plućima nekih pacijenata, a korona virus je izazvao i povećan broj slučajeva potencijalno smrtonosne dubokovenske tromboze.

Lekari o trombozi

Medicinski stručnjaci upozoravaju da čak 30 posto pacijenata koji su ozbiljno bolesni od koronavirusa razvijaju opasne krvne ugruške. Pravi broj teških slučajeva KOVID-19 kod kojih se javlja tromboza možda i mnogo veći.

Tim profesora koji se bave izučavanjem krvi u bolnici analizira uzorke pacijenata koji pokazuju kako koronavirus menja njihovu krv čineći je gušćom i lepljivijom. A  ona može dovesti do stvaranja ugrušaka. Prema rečima stručnjaka za trombozu, profesorke Beverli Hant, ljepljiva krv ima šire posledice od stvaranja krvnih ugrušaka, ona  može da dovede do većih stopa moždanog i srčanog udara.

Ispitivanje razređivača krvi

Lekari će ove važne informacije sada primeniti prilikom lečenje pacijenata obolelih od Covd-19.

Razmatra se da li bismo mogli da lečimo pacijente prevashodno lekovima za razređivanje krvi. „Terapija se sve više ciljano usmerava na „sistem koagulacije krvi i stvaranje tromba“, što znači da se preduzimaju intenzivnije mere predostrožnosti kako bi se osiguralo da se ne razvijaju tromboze i embolije“.

Neke studije pokazuju da antikoagulanti koji se trenutno koriste radi sprečavanja tromboze nisu uvek efikasni, dok sa druge strane znatnije povećanje doza ovih sredstava može dovesti do obilnih krvarenja. Time se povećava se rizik od fatalnog ishoda. Jedan stručnjak iz Velike Britanije upozorava da postoji tanka granica između uspešnog razbijanja ugrušaka u krvi i izazivanja potencijalno smrtonosnih krvarenja.

Sada je veliki pritisak na medicinskim timovima iz celog sveta da sarađuju u pronalaženju najsigurnijeg i najefikasnijeg načina borbe protiv problema krvnih ugrušaka koje je virus doneo. U toku su ispitivanja kako bi se pronašla standardna doza antikoagulanasa koja će se koristiti u svim zemljama.

Neki stručnjaci veruju da bi moglo postojati i drugo rešenje: pronalaženje načina za smanjenje akutne upale u plućima koja dovodi do stvaranja lepljive krvi, glavnog izvora problema.

Osnovno lečenje tromboze sastoji se u primeni medikamenata za rastvaranje krvnog ugruška. Antikoagulansi i trombolitički lekovi imaju za cilj da što pre rastvore tromb, uspostave stabilan protok krvi u začepljenom krvnom sudu i spreče njegovo ponovno javljanje. Takođe, u našem okruženju postoje prirodni razređivači krvi koji efikasno sprečavaju pojavu trombova.

Salicilna kiselina iz vrbine kore

Salicilna kiselina je glavna sirovina za proizvodnju aspirina, leka čije je jedno od svojstava razređivanje krvi. Još su antički lekari otkrili da je salicin zastupljen u kori bele vrbe. U davna vremena gorki prah ekstrahovan iz kore koristio se za razne bolove i ublažavanje groznice. Kako ovaj sastojak smanjuje rizik od pojave krvnih ugrušaka, može se primjenjivati preventivno.

Tromboza čaj i varikozne bolesti:

Kašičicu kore bele vrbe ubacite u 250 ml ključale vode, a zatim to kuvajte 10 do 15 minuta u poklopljenoj posudi. Sklonite sa vatre, pa kada se malo prohladi, dodajte limunov sok. Pijte do dve šolje čaja dnevno.

Ginko pospešuje cirkulaciju

Budući da podstiče cirkulaciju i mikrocirkulaciju, te tako pospešuje snabdevenost mozga kiseonikom, ginko se tradicionalno primenjuje za poboljšavanje memorije, saznajnih sposobnosti i pažnje. Deluje i antioksidatvino, štiteći ćelije od slobodnih radikala, ali i blokira mnoge mehanizme uključene u stvaranje trombova. Pri upotrebi preparata od ginka treba se pridržavati upustava, jer se pokazalo da istovremeno uzimanje drugih antikoagulanasa može povećati sklonost ka krvarenju.

Bromelain – lekoviti enzim iz ananasa

Ovaj enzim najzastupljeniji je u ananasu, a najpoznatiji je po tome što pospešuje probavu rastvarajući proteine i pomažući ostalim enzimima koji aktivno učestvuju u procesu varanje. Bromelain olakšava eliminaciju masnoća, ublažava gorušicu, simptome artritisa, hronični bronhitis.

Osim toga, on prirodno razgrađuje krv, sprečavajući stvaranje preteranih naslaga na krvnim sudovima. Više kliničkih studija ukazuje na to da ovaj enzim utiče na smanjenje simptoma angine pektoris i tromboze. Zato se za brže otklanjanje ovih tegoba savetuje redovno konzumiranje svežeg ananasa i soka od ovog voća. Međutim, upravo zato što utiče na koagulaciju krvi, može naškoditi osobama s hemofilijom ili onima koji imaju problema s jetrom i bubrezima. Zato je neophodna konsultacija sa lekarom.

Seme grožđa jača krvne sudove

Ekstrakt semena grožđa bogat je izvor bioflavonida, kao i esencijalnih masnih kiselina i vitamina, pa blagotvorno deluje na celo telo, posebno na kardiovaskularni sistem i krvotok. Ovaj snažni antioksidans sadrži koncentrovane materije koje štite krvne sudove od oštećenja, jačaju kapilare, sprečavaju okisadaciju i nastanak infarkta srčanog mišića.

Pored toga, ekstrakt semena grožđa jača krvne sudove i smanjuje rizik od pojave proširenih vena i tromboze. Mada je u pitanju alkoholni napitak, crno vino takođe sprečava pojavu tromba, ako se pije u manjim količinama.

Prirodanadar.rs