Zašto se uvodi akciza na prirodni gas?

POTREBNO ILI NE

Da li nova akciza na gas znači da Vlada već unapred razmišlja o pokrivanju troškova nabavke i skladištenja ovog energenta.

U predlogu izmena Zakona o akcizama prvi put se našao i predlog da se od 2025. godine naplaćuje akciza na prirodni gas za krajnju potrošnju – i to gasa koji se koristi za pogon motornih vozila i za grejanje.

Iako bi primena trebalo da počne za nešto manje od godinu i po dana, u predloženim izmenama zakona stoji da se na prirodni gas za krajnju potrošnju plaća akciza u iznosu od 1.097,20 din/MWh za pogon motornih vozila i akciza u iznosu od 63,30 din/MWh za grejanje.

Predsednik skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić ocenio je da odluka o uvođenju akcize ukazuje na to da Vlada unapred razmišlja o pokrivanju eventualnih uvećanih troškova nabavke i skladištenja gasa.

Prema predlogu izmena zakona, obveznik ove akcize je snabdevač, odnosno javni snabdevač, koji obračunava akcizu na na osnovu izdatih računa – na osnovu obračuna potrošnje prirodnog gasa za sopstvene potrebe i informacija dobijenih od krajnjeg korisnika u kalendarskom mesecu u kojem je utvrđena potrošnja prirodnog gasa.

U obrazloženju izmena zakona stoji da je obim proizvoda koji podležu oporezivanju akcizama u Srbiji manji od onog koji zahteva EU Direktiva o oporezivanju energenata i električne energije, i da se zato ovim predlaže dalje usklađivanje sa tim propisom „tako što se predlaže uvođenje akcize na prirodni gas za krajnju potrošnju koji se koristi kao gorivo za pogon motornih vozila i za grejanje, utvrđuju se obveznik akcize, osnovica, iznosi kao i osnovi za oslobođenje, dok je Vladi delegirano da „bliže uredi način i postupak oporezivanja akcizom prirodnog gasa“.

– S obzirom na to da se radi o novom akciznom proizvodu, u cilju stvaranja uslova za implementaciju ovog zakonskog rešenja, predlaže se da početak primene oporezivanja akcizom prirodnog gasa bude od 1. januara 2025. godine – stoji u predlogu izmena Zakona o akcizama o kome će poslanici Skupštine Srbije raspravljati u isto vreme kada i o rebalansu budžeta za 2023. godinu.

Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić skreće pažnju na to da je cena gasa u Srbiji, a posebno za domaćinstva, godinama bila niska u odnosu na onu koju plaćaju domaćinstva u Evropi, a nije ni rasla koliko se to dešavalo u drugim državama zahvaljujući sporazumu sa Rusijom od koje uvozimo gas.

– Sada je država došla u situaciju da ima određene troškove vezano za gas – primer za to su troškovi skladištenja gasa u Mađarskoj. Kubni metar tog gasa biće skuplji od onog koji se nabavlja iz Rusije ili koji se čuva u domaćem podzemnom skladištu gasa (Banatski Dvor). Kako to platiti? Tako što će se uvesti akciza, mada sam uveren da će to biti ‘kratkoročna akcija’ kako bi se došlo do novca za isplatu dugovanja Srbijagasa, koji doduše i pravi dugove kada mu država naloži da gas prodaje ispod tržišne cene – smatra Vuletić.

On podseća i da sporazum sa Rusijom o nabavci gasa po aktuelnoj ceni traje do kraja 2025. godine.

– Verujem da Vlada razmišlja ovako – kada bude došla nova cena, moraćemo nešto da uradimo kako bismo pokrili troškove – kaže Vuletić, koji je uveren da akciza neće previše opteretiti domaćinstva kada je reč o ceni grejanja.

Ko ne treba da plaća akcizu na prirodni gas?

Predlog izmena Zakona o akcizama predviđa da se ona ne naplaćuje za gas koji se isporučuje za službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, zatim za lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, kao i međunarodnih organizacija, uključujući i članove njihovih porodica. Ne naplaćuje se ni za gas čija se isporuka vrši u okviru realizacije međunarodnog ugovora, ako je tim ugovorom predviđeno oslobođenje od plaćanja akcize.

Dalje, ne naplaćuje se za isporuku gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije ili u kogeneraciji, kao i za sopstvenu potrošnju snabdevača, za proizvodnju nafte i gasa na eksplatacionim poljima ili za obezbeđivanje sistemskih usluga, balansiranje sistema, obezbeđivanje sigurnog rada transportnog i distributivnog sistema i skladišta prirodnog gasa, kao i za nadoknadu gubitaka u transportnom i distributivnom sistemu.

Izvor: Biznis.rs