THE WAY OF WATER
Spektakularni film Avatar 2 – Put vode, je nastavak prvog Avatara koji i dalje režira Džejms Kamerun u nastojanju da postigne filmsku perfekciju
Gledali smo impresivni vizuelni spektakl i film Avatar 2 ili tačnije Avatar – Put vode, koji je duži od 3 sata trajanja ali nije nam bilo uopšte dosadno 🙂
Ali posle gledanja filma, kad smo malo razmislili o svemu opšti utisak nam je bio … onako.
Prvi film iz franšize Avatar (2009) je pomerio granice filma. Njegov drugi nastavak iz 2022 godine se dugo godina najavljivao pa odlagao i na kraju se pojavio nakon 13 godina čekanja. A najavljuje se i Avatar 3 za koju godinu. A ako filmovi budu zaradili novac, biće i Avatar 4 i Avatar 5 objavljeni.
U tehničkom i produkcijskom smislu film Avatar 2 je savršen. Impresivan. Fantastičan. Nezaboravan.
Civilizacijski gledano filma Avatar 2 je vrhunac anglosaksonske imperije i njenih tehničkih i ljudskih sposobnosti. Moćan tim kreativnih pojedinaca i zadnje tehnologije stvorili su filmsko delo koje je skoro pa savršeno.
Slika, izgled, boje, svetlo, dinamika, kamera, gluma i specijalni efekti, maštovitost i svet koji je osmišljen, plus zanatsko umeće režije, sve je vrhunski i ispred svog vremena.
Zato se ovako dug film gleda bez želje da se napravi pauza za kokice, jer je vizuelno neodoljiv i tera vas da gledate film bez daha. I nikome se neće prispavati, niti će iko zevati.
SVE JE ODLIČNO ALI ODZVANJA PRAZNINA SAME PRIČE
Prvi film Avatar je imao neku ljudsku crtu u sebi i osećao se neki dodir humanosti. Bio je to spoj ljudskog i onostranog. S druge strane, sadašnji film Avatar 2 je u tom smislu potpuno dehumanizovan, sterilan i sveden na onozemaljsko. I zato se prema filmu ne može osetiti nikakva emocija, niti postoji bilo kakva psihološka dubina.
Karakteri glavnih junaka su dobro osmišljeni i odigrani ali oni su vanzemaljci, alieni, ili pak hibridna varijanta čoveka i demona. Čak i sve one poveznice ka plemenima polinezije u izgledu bića mora izgledaju više kao da su deo crtanog a ne igranog filma. Osim facijalnih ekspresija koje su ljudske, ništa drugo nema ljudskog u filmu, osim da su ljudi kao sporedni likovi samo zlikovci i negativci.
Sam tok priče Avatara 2 je jasan, predvidljiv i razvučen, bez ikakvih paralelnih radnji ili sporednih dogadjaja na koje treba obratiti pažnju. U tom smislu radnja je vrlo jednodimenzionalna i nema nikakav značaj u filmu sama po sebi, više služi kao neki kliše u koje treba ubaciti fantastične slike i impersivne kadrove bajkovitog sveta nalik na spoj Maldiva, južne Kine i Havaja, mada je jedan deo filma sniman na Novom Zelandu.
Zapravo, ono što gledaoca obuzima nije sadržaj priče nego vizuelni sadržaj filma, mašta koja je kreirala nebeski i morski svet neke bajkovite planete u kojoj vlada mir, harmonija i lepota. To je zanimljivo samo po sebi i to se gleda a sama priča je nešto vrlo obično i nezanimljivo.
Čak je i politička i ideološka poruka filma banalna i samo je nastavak glavne ideje iz Avatara 1 bez ikakve dalje razrade. Zagadjenje planete, ljudska pohlepa, kolonizacija, animizam i naturalizam su i dalje glavne ideje vodilje filma.
Sad, kad se prvi film Avatar pojavio u bioskopima taj ideološki kompleks upakovan u snažan vizeuelni glamur je izazvalo mentalno komešanje kod gledalaca i dalo i globalnu političku težinu samom filmu i autoru. Avatar 2 te ideje samo nastavlja dodajući sad priču o moru i očuvanju istog, ali to više nikome nije neko iznenadjenje ili podsticaj za politički angažman ili rasprave o spasavanju sveta.
Nekako se vidi i da Disney produkcija stoji iza čitavog filma a to onda ceo narativ svodi na film o porodičnim vrednostima, što je u ovom filmu baš očigledno.Prvi Avatar nije sniman u Disney produkciji ali Avatar 2 jeste i odmah su se tu nametnuli zahtevi Dizni agende.
Doduše, Disney je poznat i po tome da je u svojim filmovima izmenio pojam „porodice“ i da forsira sve rodovske i rasne kombinacije, namećući deci „inkluzivne vrednosti“ od malih nogu, medjutim, te duhovna devijacije zapadnog sveta jednostavno nisu imale mesta u ovom filmu, koji od starta ima glavnu devijaciju – simbiozu ljudskog i vanzemaljskog (neko bi rekao i demonskog).
Duhovno gledajući film Avatar 2 je vrhunac zapadne civilizacije – sjajan, blještav, savršen, impozantan ali duhovno prazan sadržaj, gde je glavna egzistencijalna ideja kako da čovek duže živi a ne kako da spase dušu. Baš kao i protestantske katedrale koje spolja izgledaju veliko i veličanstveno a unutra su prazne, hladne i bezdušne.
Takvo je sve što stvara ona tamna inteligencija koja se protivi Božijoj ljubavi.
Zlatko Šćepanović