BRNJICA
„Brnjicu! Brnjicu treba tebi staviti na njušku! Odmah, bez odlaganja, što pre! Da ne oreš i prevrćeš tuđu zemlju! Svinjo jedna! Brnjicu!”
Jedan krmak, neka svinja poreklom iz Jokšira, pošto je preorala svoj obor nekoliko puta, izađe iz njega i stade da rije, prevrće zemlju okolo da pronađe još nešto za jelo. Bila je od one sorte koja je uvek gladna. Kad u jednom kraju dvorišta ne bi ništa pronašla za jelo, otišla bi u drugi.
Tako naposletku stiže do štale gde je obitavao jedan rasni pastuv. Ovaj se pripremao za dugo najavljenu konjsku trku koja je trebalo da se održi za dva dana. Svakog dana su ga timarili i izvodili u šetnju, katkad za kratak kas na posebno pripremljenoj stazi. Hranili su ga najboljom hranom, senom i zobom, katkad kockom šećera.
Kad konj vide da je krmak stigao gotovo do njegove štale, da prevrće zemlju na njegovom pragu, nezadovoljan i ljut, zanjišta.
„Kaljaš svojom prljavom njuškom moj prag!”, tresao je grivom. „Kad izađem napolje treba da zagazim u blato! Svojim prljavim radnjama i ponašanjem obezvređuješ moj glas čuvenog trkačkog konja, bacaš me na dno liste favorita na predstojećoj trci. Trku za nagradu Srebrna potkovica najavili su svetski mediji. Prenosiće je televizija, gledaće je milioni u drugim zamljama širom planete. Meni lakiraju kopita pred trku a sad treba da izađem u blato koje si napravio izoravši zemlju oko moje konjušnice”, pri tome se ritnu, baci kopita iza sebe u nameri da otera krmka što dalje.
A onda, pošto je bes potpuno ovladao njime, uze da se ćifta i njišti te poplaši divlje golubove ispod streje na susednoj štali.
„Brnjicu! Brnjicu treba tebi staviti na njušku! Odmah, bez odlaganja, što pre! Da ne oreš i prevrćeš tuđu zemlju! Svinjo jedna! Brnjicu!”
„Polako, Đole!”, groknu krmak pomirljivo. „Upitaj one koji te timare i jašu iz zadovoljstva – koliko su zemalja svojim bombama preorali. Koliko su zemlje prevrnuli na Balkanu, u Iraku i Libiji. Pri tome, koliko su nevinog naroda pobili, žena i dece. Zašto mene prvog prozivaš?! Bilo bi pravo da brnjicu prvo stave onima koji te jašu, za koje su međunardno pravo i zakoni vredni koliko papir koji upotrebljavaju u toaletu. A ne meni, jednoj bednoj, prljavoj svinji, koja će za nekoliko meseci završiti u kobasicama!” Jokšir groknu nekoliko puta pa se vrati svom oboru, gde ga je čekalo šest ljupkih prasića kao od šerberta izlivenih.