VITAMINI I SUPLEMENTACIJA
Koliko je važan vitamin D za pravilno funkcionisanje organizma? Kako nam je pomagao u toku pandemije korona virusa?
Suplementacija – vitamin D
Još pre prvih konkretnijih saznanja o samom virusu SARS-CoV-2, prvi saveti stručnjaka bili su jačanje imuniteta. Kad govorimo o nutrijentima koji poboljšavaju odbrambeni sistem našeg organizma, najčešće mislimo na vitamin C i cink. Međutim i vitamin D igra značajnu ulogu u ovom procesu.
Sve je više pitanja o tome da li vitamin D može da pomogne organizmu da se zaštiti ili odbrani od korona virusa? Treba li početi sa uzimanjem vitamina D tokom pandemije Kovida-19? Naučnici istražuju povezanost između nedostatka vitamina D i zaraze virusom kovid-19.
U zemljama koje su najviše pogođene epidemijom korona virusa preporuke kažu da u slučaju laboratorijski potvrđenog nedostatka vitamina D neophodno ga je odmah nadoknaditi. Imunološkom sistemu je potreban vitamin D za borbu protiv bakterija i virusa.
Stručnjaci za javno zdravlje preporučuju uzimanje suplementa vitamina D tokom izolacije. Vitamin sunčeve svetlosti, u kombinaciji sa drugim vitaminima, može da pomogne našem telu da ostane u formi i da se izbori sa bolešću i zarazama – što je važno tokom ovakve pandemije.
Zašto nam je potreban vitamin D?
Vitamin D je važan za skoro sve procese u našem telu. Normalno nastaje kada se koža izlaže suncu, stoga ga dobijamo sasvim dovoljno u proleće i leto. Ali u jesen i zimu, kada sunčeve svetlosti ima manje, proizvodimo i manje vitamina D.
Vitamin D nastaje u koži usled sunčeve svetlosti i za većinu ljudi to je glavni izvor. On pomaže da se kontroliše količina kalcijuma i fosfata u našem telu, koji su potrebni za zdravlje kostiju, zuba i mišića. Važan je zbog mogućih veza sa nekoliko bolesti i medicinskih problema a to su: dijabetes, hipertenzija i autoimune bolesti kao što je multipla skleroza.
Nedostatak vitamina D može da dovede do depresije. Smatra se da vitamin D ima uticaj na pojedine regije mozga i na hormone (serotonin) koji određuju naše raspoloženje. Veliki broj ljudi (uglavnom žene, ali i muškarci) su u opasnosti od osteoporoze, to je stanje u kojem kosti postaju krhke i mogu da se polome ako padnete. Jedna od posledica je ta da organizam ne dobije dovoljno kalcijuma i vitamina D tokom dužeg perioda. On se ne smatra samo bitnim za zdravlje kostiju, nego se dovodi u vezu i sa kardiovaskularnim bolestima i raznim vrstama raka.
Engleske zdravstvene stručnjake brine da bi ljudima mogao da nedostaje vitamin D tokom pandemije, kad je glavni savet da provodimo što više vremena kod kuće. Ljudi u Velikoj Britaniji se ionako savetuju da razmisle o uzimanju suplementa od 10 mikrograma dnevno tokom zimskih meseci (od oktobra do marta), kao i tokom čitave godine ukoliko ne provode dovoljno vremena napolju.
Ljudi tamne boje kože verovatno ne dobijaju dovoljno sunca čak i ako redovno provode vreme napolju i trebalo bi da razmotre uzimanje suplemenata preko cele godine. Postoje naučni dokazi da su crnci, azijati i pripadnici etničkih manjina u povećanom riziku da se ozbiljno razbole od korona virusa.
Može li vitamin D da zaustavi korona virus?
Ne. Ne postoje dokazi da on smanjuje rizik od zaraze ili razbolevanja od virusa korona. Ali eksperti misle da možete da imate koristi od njega tokom pandemije. Suplementi vitamina D će popraviti zdravlje ljudi koji ga nemaju dovoljno. Neki istraživači sugerišu da nedostatak vitamina D može biti povezan za lošijim ishodima ukoliko se neko zarazi virusom korona.
Studija iz 2017. godine u kojoj su analizirani podaci dobijeni iz 25 kliničkih istraživanja, pokazala je da vitamini mogu da pomognu u sprečavanju akutnih respiratornih infekcija,.“Kada se vitamin D stvori u koži, on se dalje u jetri razlaže tako da cirkuliše telom. Ovo stvara prirodnu supstancu sličnu antibioticima u sluznici disajnih puteva koja može uništiti viruse i bakterije. To je generički efekat i još uvek ne znamo da li će funkcionisati protiv kovid-19″.
Premalo vitamina D, težak oblik covida-19?
U jednoj analizi Sveučilišta Hohenheim dolazi se do zaključka o povezanosti između nedostatka vitamina D, određenih prethodnih oboljenja i teškog toka bolesti covid-19. Određene bolesti (visoki krvni pritisak, dijabetes, oboljenja kardioaskularnog sistema) idu zajedno s niskom količinom vitamina D u krvi. To zajedno s propratnim nedostatkom vitamina D povećava rizik teškog toka covida-19.
Imunolog Borislav Kamenov izjavio je da je vitamin D najvažniji za zaštitu organizma od koronavirusa, kao i od ostalih sezonskih virusa. On je istakao da odrasle osobe treba da unesu i do 10.000 jedinica ovog vitamina kako bi se odbranili od bolesti, dok je taj broj kod mlađih ljudi 5.000.
Preterano korišćenje
Iako je vitamin D relativno bezbedan, svakodnevno uzimanje veće količine od preporučene može da bude opasno na duže staze.
Ukoliko se odlučite da uzimate suplemente vitamina D, evo preporučenih doza:
-
- deca uzrasta 1-10 godina ne bi smela da uzimaju više od 50 mikrograma dnevno;
-
- bebe (mlađe od 12 meseci) ne bi smele da uzimaju više od 25 mikrograma dnevno;
-
- odrasli ne bi smeli da uzimaju više od 100 mikrograma dnevno i ako već uzimaju suplemente, preporučena količina je 10 mikrograma
Šta je sa ishranom?
Uravnotežena ishrana važna je za dobro zdravlje i preporučuje se čak i kad se ljudi ne suočavaju sa opasnošću od pandemije. Teško je dobiti dovoljno vitamina D samo iz hrane. Procenjuje se da se ishranom pokriva samo deset do 20 posto potrebne količine.
Koja hrana sadrži vitamin D?
Iako se vitamin D nalazi u nekim namirnicima, teško je tim putem uneti preporučenu količinu. To su masna riba kao što su losos, tunjevina i skuša, crveno meso, goveđa jetra, žumance, prerađene namirnice. Najbogatiji prirodni izvor vitamina D u hrani su ulja jetre bakalara i drugih masnih riba, kao sardele, skuša, haringa, rakovi i plodovi mora, neke vrste pečuraka, kvasac. Neke pahuljice za doručak, margarini i jogurti su takođe bogati su vitaminom D.
Držite se aktuelne preporuke
Stručnjaci ističu to uzimanje suplemenata ima efekta samo ako patite od niskog nivo vitamina u telu. Nedostatak vitamina D je definisan kao količina manja od 25 nanomola po litru krvnog seruma (nmol/l). Engleski zavod za javno zdravlje sugeriše da uravnotežena ishrana i kratki naleti sunčeve svetlosti u proleće i leto većini ljudi obezbeđuju dovoljne količine vitamina D.
Lečenje korone
Može li vitamin D pomoći u lečenju teško obolelih od covida-19? Studije još nisu dokazale navodne lekovito dejstvo tog vitamina. Ne leči se korona vitaminima. Vitamini nam jačaju imunitet, a D vitamin direktno utiče na njega. Da bismo imali blaže simptome, potrebno je da nivo D vitamina u našem organizmu bude u gornjim granicama. Tako da je preventiva najbolja.
U ovom trenutku, zvaničan stav naučnika jeste da je vitamin D važan za opšte zdravlje, kao i jačanje imunog sistema.
Prirodanadar.rs
[…] Lečenje akni zavisi od ozbiljnosti stanja i individualnih potreba svake osobe. Kada dođe do pojave akni, ljudi odu u apoteku i kupe kreme, gelove ili losione koji se nanose na mesto upale. Takvi tretmani nazivaju se topički. Najčešći sastojci u preparatima za suzbijanje akni uključuju benzil peroksid (koji ubija bakterije), retinoide (koji sprečavaju začepljenje pora), i antibiotike (koji smanjuju upalu). Za teže oblike akni, dermatolog može prepisati oralne antibiotike (npr. tetraciklin) ili retinoide (npr. izotretinoin). Za žene koje imaju hormonalno izazvane akne, kao što su one povezane sa sindromom policističnih jajnika ili hormonskim kontraceptivima, mogu se koristiti hormonski tretmani za regulaciju hormona i kontrolu akni. Promena ishrane, povećanje fizičke aktivnostii kanalisanje stresa mogu pomoći u rešavanju problema sa ovim pojavama na koži. Pre svega pokušajte da ojačate imunitet uz upotrebu određenih suplemenata, naročito vitamina D. […]