PRESKUP GRAM
Iako antimaterija ima ogroman potencijal, njeni složeniji oblici zasad se ne mogu stvoriti u laboratorijima.
Kada se govori o najvrednijim supstancama na svetu, većina ljudi zamišlja dijamante, rastopljeno zlato i retke minerale. No, beskrajno skuplja i mnogo ezoteričnija „materija“ skrivena je u sveskama napredne fizike. U pitanju je antimaterija.
Antimaterija je materija sastavljena od antičestica. U prirodi svaka čestica ima svoju antičesticu – kada se one sudare, međusobno se poništavaju uz oslobađanje elektromagnetnih talasa koji donose energiju.
Iako je potencijal antimaterije ogroman, njene složenije oblike zasad nismo u stanju da stvorimo u laboratorijima. Ne čudi stoga što se procenjuje da gram te neuhvatljive materije vredi oko 62,5 triliona američkih dolara.
O pojavi antičestica prvi je pisao engleski fizičar Pol Dirak, koji je tridesetih godina prošlog veka došao do revolucionarnog otkrića pozitrona ili antielektrona – čestice identične mase kao i elektron, ali suprotnog naboja. Sledeći njegovu logiku, antiprotoni i antineutroni identifikovani su kao antiteza protonima i neutronima.
Energija koja u teoriji proizlazi iz poništavanja materije i antimaterije zasenjuje čak i nuklearnu eksploziju, pa naučnici to područje istražuju s velikim oprezom, ali i znatiželjom.
Naučna istraživanja, a pogotovo eksperimenti održani u CERN-u u Švajcarskoj sa stvaranjem antivodonika još 1995. pokazali su da potencijal antimaterije nije puka fantazija proizišla iz naučnofantastičnih knjiga, serija i filmova. Istovremeno, ukazali su i na važnost osiguranja njene stabilnosti, što iziskuje preciznost i inovaciju na atomskom nivou.
Takvi eksperimenti mogući su zahvaljujući supersudarivaču – najvećem svetskom akceleratoru čestica koji se nalazi u kružnom tunelu dugom 27 kilometara u blizini Ženeve u Švajcarskoj, a koji troši enormne količine električne energije i drugih resursa, pa ne čudi što dolazi s velikim troškovima.
Izvor: B92.net/Dnevnik.hr