ISTORIJA KRIPTOVALUTE
Bitkoin je proslavio 15. rođendan. Neki srećnici imaju razloga za slavlje. Od kada je prvi put počeo da trguje na berzi, token je porastao za 3.449.989.839%.
Malo ljudi bi, naravno, pretpostavilo da će Bitkoin postati srce kripto industrije vredno 1,3 triliona dolara. Danas bitkoin vredi više od 670 milijardi dolara i najpopularnija je i najšire trgovana kriptovaluta u polju koje vrvi od rivala.
Ali nemojte da se nervirate ako ste propustili da zaradite. Šansu da odaberete Bitkoin kao tako velikog pobednika pre 15 godina verovatno su bile jednake dobitku na lutriji, piše investicioni portal Barrons.
Ovako je sve počelo
Token je život započeo u beloj knjizi koju je objavio programe pod pseudonimom „Satoši Nakamoto“, 31. oktobra 2008. godine.
Vizija je bila da stvori vrstu elektronskog novca koji bi omogućio plaćanja bez prolaska kroz banku ili drugu finansijsku instituciju. Mreža koja pokreće sistem bila bi raspršena među nezavisnim računarskim operaterima koji bi zajedno verifikovali i snimali transakcije u blokovima (otuda ideja o „blokčejnu.“). U zamenu za svoj rad, nazvan „rudarstvo“, rudari bi dobijali bitKoine po unapred određenoj stopi.
Programeri su pokrenuli Bitkoin mrežu u januaru 2009. godine. Prva zabeležena transakcija na razmeni dogodila se u oktobru 2009, kada je neko poslao 5.050 bitkoina na novu lokaciju pod nazivom New Liberty Standard, a zauzvrat je dobio 5,02 dolara.
Skok od 3,4 milijarde odsto
Njegov uspon od tada je zapanjujući. Koristeći tu početnu cenu od oko desetinke centa, kriptovaluta je skočila više od 3,4 milijarde procenata. Po nedavnoj ceni bitkoina od 34.290 dolara, ta početna investicija od 5 dolara vredela bi nešto više od 173 miliona dolara.
Čak i ako ste počeli da trgujete nekoliko godina nakon njegovog lansiranja, teško da bi to bilo glatko. Najbrži rast cena desio se u prvih nekoliko godina postojanja, kada je za njega malo ko znao i kada se sa njim retko trgovalo. Tokom svog postojanja, investitori su morali da trpe zapanjujuće padove, uključujući sunovrat od 77 odsto u 2014, 72 odsto u 2018. i 65 odsto prošle godine.
Vlasnici bitkoina su takođe morali da prežive bezbrojne krađe i prevare da bi zadržali svoje tokene. Mt. Gok sa sedištem u Tokiju bila je prva velika berza bitkoina, koja je obavljala skoro tri četvrtine trgovanja. Naglo se zatvorio 2014. nakon što je otkriveno da je izgubio bitkoine u vrednosti od oko 500 miliona dolara. Njeni bivši kupci se i dalje bore da vrate deo svojih sredstava na stečajnom sudu.
Nedavno su kupci FTX izgubili milijarde dolara u bitkoinu i drugim kriptovalutama u navodnoj prevari koju je izvršio osnivač Sem Bankman-Frid, koji se bori protiv optužbi na sudu. Bitkoin ostaje znatno ispod svog maksimuma iz 2021. godine, kada je dostigao više od 60.000 dolara.
Šta dalje?
Kripto investitori su u poslednje vreme tvrdili da će verovatno pokretanje Bitkoin fonda kojim se trguje na berzi doneti na tržište milijarde dolara imovine. Drugi misle da će se 2024. godine dogoditi još jedan podsticaj. Tada bi Bitkoin blockčejn mreža trebalo da smanji broj novih Bitkoina.
Kao što entuzijasti vide, token će nastaviti da raste, na kraju će postati skladište vrednosti koje je neosvojivo za sile inflacije, geopolitičkih šokova i kolapsa globalne valute. Naravno, stvari bi mogle krenuti u suprotnom smeru jer druge kriptovalute dobijaju na snazi, a i neke vlade pokušavaju da ga iskorene.
U svakom slučaju, čini se da su dani povećanja od 3,4 milijarde procenata zauvek prošli.
Izvor: BIZLife