OSTVARILI NEUSPEH
Portal MovieWeb naveo je koji su to najveći filmski promašaji u istoriji kinematografije na osnovu onoga što je bilo očekivano i rezultata.
Ponekad ni sjajna glumačka ekipa, ni renomirani reditelji, pa čak ni dobra scenografija nisu dovoljni da film postigne uspeh.
Neuspesi nisu ništa novo u svetu Holivuda, a neki filmovi su nekada išli toliko loše da su doveli do kolapsa filmskih studija koji su ih pravili.
Ponekad je neuspeh filmova posledica loših marketinških kampanja, kao što je bio slučaj sa gotičkom romantičnom dramom „Crimson Peak“, koja je reklamirana kao horor film, nekada je krivac problematična produkcija, kao u filmu „Heaven’s Gate“ iz 1980. godine, a ponekad filmovi jednostavno nemaju sreće i ne uspevaju da privuku željenu publiku.
Filmovi koji se smatraju najvećim promašajima u istoriji filma, prema podacima portala MovieWeb, su:
Čudesni svet
Ovo je trebalo da bude Diznijev najbolji animirani film 2022. godine, ali većina gledalaca nikada nije čula za film ili čak ni znala da postoji, s obzirom na to da je studio odlučio da ne ulaže previše truda u marketing. To je dovelo do procenjenog gubitka od 197 miliona dolara.
Čudesni svet prati porodicu Klejd, koju čine legendarni istraživači. Nakon što je Jeger Klejd nestao, jer je odlučio da sam nastavi misiju, njegov sin istraživač Klejd odlučuje da napusti posao istraživača i postane farmer.
Dvadeset pet godina kasnije, istraživač je primoran da ode na daleku ekspediciju da spasi svoju planetu, ali na putu upoznaje svog nestalog oca. Porodica Klejd mora da nauči da se nosi sa svojim razlikama kako bi spasila čovečanstvo.
Iako je film doživeo veliki neuspeh na blagajnama, postao je jedan od najgledanijih filmova na striming platformi Disney Plus.
13. ratnik
Avanturistički film Trinaesti ratnik iz 1999. godine, inspirisan putovanjima arapskog putopisca Ahmada ibn Fadlana i epom o Beovulfu, nije uspeo da spase ni Antonija Banderasa, koji je igrao glavnu ulogu u filmu.
Film prati Ahmeda ibn Fadlana, koji je poslat u diplomatsku misiju u severozapadnu Evropu zbog afere sa ženom visokog sudskog zvaničnika. Ahmad tamo sreće grupu Vikinga, sa kojima nevoljno odlazi u borbu protiv drevnog zla.
Film je imao problema u produkciji, zbog čega se budžet od 85 miliona dolara povećao na 160 miliona dolara, ne uključujući troškove marketinga. Veruje se da je „Touchstone Pictures“ ukupno izgubio između 112 i 210 miliona dolara.
Fleš
Veruje se da je ovogodišnji film o superherojima Fleš ostvario gubitak od 200 miliona dolara na blagajnama, što ga čini jednim od najvećih promašaja svih vremena.
Film je u bioskopima zaradio oko 270 miliona dolara, ali su troškovi produkcije bili između 200 i 220 miliona dolara, ne računajući vrtoglave iznose marketinške kampanje.
Studio Warner Bros. nekoliko puta je odlagao film zbog pandemije kovida-19, problema sa produkcijom i kontroverzi oko glavnog glumca, problematičnog Ezre Milera.
Filmu nisu pomogla podeljena mišljenja kritičara, koji su hvalili humor i akcione scene, ali su kritikovali poslednji čin filma i loše specijalne efekte.
Usamljeni rendžer
Akcioni vestern reditelja Gorea Verbinskog Usamljeni rendžer je od samog početka imao probleme, što je na kraju dovelo do ogromnih finansijskih gubitaka za Dizni, koji su se kretali između 186 miliona i 221 milion dolara.
Film prikazuje izmišljenog teksaškog rendžera Džona Rida (Armi Hamer), koji sa svojim prijateljem, Tontom (Džoni Dep), pokušava da se bori protiv kriminalaca Divljeg zapada.
Uprkos komercijalnom neuspehu i lošim kritikama kritičara, Usamljeni rendžer je dobio dve nominacije za Oskara, u kategorijama Najbolji vizuelni efekti i Najbolja frizura.
Džon Karter
Budžet Diznijevog naučnofantastičnog akcionog filma Džon Karter iz 2012. bio je skoro 350 miliona dolara, što ga čini jednim od najskupljih filmova svih vremena.
Džon Karter je adaptacija romana Princeza sa Marsa, koji je napisao Edgar Rajs Barouz. Princeza sa Marsa je prva knjiga u naučnofantastičnom serijalu o Barsumu, koja prati vojnika Džona Kartera u njegovom pokušaju da zaustavi rat između kraljevstava Barsom.
Film je izgubio između 133 i 236 miliona dolara, a mnogi stručnjaci smatraju da je to zbog lošeg marketinga. Marketinšku kampanju vodio je novi tim, koji nije imao dovoljno iskustva i nije bio toliko zainteresovan za Džona Kartera.
Isto tako, Diznijev studio i izvršni direktor Bob Iger u to vreme bili su zaokupljeni kupovinom franšize Ratovi zvezda i studija Lucasfilm i nisu želeli da se posvete naučnofantastičnoj franšizi koja bi mogla da postane rival Ratovima zvezda.
Džon Karter je doneo Dizniju takve gubitke da je tadašnji šef studija Rič Ros bio primoran da podnese ostavku.
Izvor: Index.hr