PENZIJE – POLITIČKI INSTRUMENT
Penzije su povremeno u žiži interesovanja. Kad se prikupljaju politički poeni, za vreme izbornih ciklusa, do suza vas dovodi briga aktuelne vlasti da se povećaju penzije, da se isplate jednokratne pomoći, da se umanje cene u trgovinama ili obezbede mesta u banjama. Kad nema izbora, nema ni interesovanja.
Piše: Aleksandar Zlatar
Koliko su u stvari sadašnji i budući penzioneri informisani o svim elementima vezanim za izdvajanje sredstava u fond prilikom isplata zarada, načinu utvrđivanja visine penzija i uopše o sistemu koji je uspostavljen, kako se čini, da se što više umanje izdaci za isplatu mirovina?
Fond je, po definiciji, mesto gde se slivaju i čuvaju sredstva za određenu namenu. Fond nije državna imovina, već je imovina onih koji uplaćuju sredstva i koji imaju sva prava da ih koriste pod određenim uslovima. Imovina je jasno definisana i Ustavom. Obaveza fonda je da sredstva čuvaju, revalorizuju u slučaju inflatornih kretanja i uvećavaju kroz sigurna ulaganja. Ova obaveza je poseban imperativ, jer je sistem penzionog osiguranja zakonom propisan, odnosno nije na dobrovoljnoj bazi.
Kako to izgleda u praksi?
Zarade su oporezovane stopom od 60%. Od toga porez je oko 11% što predstavlja prihod budžeta, a ostatak od 33% uplaćuje se u fond PIO (penzijskog i invalidskog osiguranja) a 14% se uplaćuje u fond zdravstvenog osiguranja. Sistem obračuna je komplikovan, odnosno prilagođen je načinu koji koristi država kad je potrebno da se na ne baš jasan način prikažu visoka izdvajanja. Iako izdvajanja za PIO i zdravstveno osiguranje nisu budžetski prihodi, to nije prepreka da o korišćenju tih sredstava odlučuje država (aktuelna vlast) – o visini penzija, povećanju ili smanjenju i uopšte raspolaganju sredstvima fondova, odnosno o imovini onih koji uplaćuju sredstva u fondove.
Računica pokazuje da trećina uplaćenih sredstava (33%) od svake zarade, na godišnjem nivou predstavlja iznos od četiri pune zarade koje se usmeravaju u fond, što znači da je za 15 godina, što je minimum radnog staža da neko stekne pravo na penziju, uplaćeno u fond 60 punih zarada (5 godina). Onaj ko je ostvario 30 godina radnog staža uplatio je u fond 120 zarada (10 godina), a sa 40 godina staža taj iznos je 160 zarada, odnosno 13 godina pokrivenog penzionog osiguranja u punom iznosu zarade.
Kad steknete uslove za penziju, a to je navršenih 65 godina života, obezbedili ste sebi od 5 do 13 godina primanja penzije u visini pune zarade koju ste ostvarili. Međutim, tu se računica ne završava. Penziju primate u mesečnom iznosu, što znači da se ostatak obezbeđenih sredstava umanjuje mesečno, ali u fondu i dalje ostaju preostala sredstva. I ta sredstva fond je dužan da revalorizuje i ukamaćuje jer raspolaže sa njima.
Sistem utvrđivanja visine penzije od strane fonda je velika enigma. Primanja pojedinaca se stavljaju u odnos sa prosečnom zaradom, izračunavaju se koeficijenti iz tog odnosa, zatim se koeficijenti sabiraju, a onda neko određuje vrednost tog koeficijenta i to je formula za izračunavanje visine penzije. To u praksi znači da je visina penzije u startu niža za oko 25% od ostvarene zarade, a zbir godišnjih koeficijenata koji iz nepoznatih razloga zavise od prosečne zarade u privredi Republike, dodatno umanjuju visinu penzije i na kraju sve to se „začini“ vrednošću koeficijenta, koji neko „stručno“ odredi. Ova manipulacija dodatno umanjuje penziju i srećni ste ako ste ostvarili penziju u visini od 60% zarade. Ne znam da li je ovaj sistem naš izum, ili je preuzet od neke druge naprednije demokratije.
Mnogo je otvorenih pitanja. Ako ste uplaćivali konkretne cifre za određenu zaradu, zašto ne postoji evidencija vaših uplata? Da li je fond sačuvao vrednost vaših uplata? Ako su to vaša sredstva zašto ne možete da izvršite povraćaj i odreknete se prava na penziju? Ako ste preminuli pre ostvarenja prava na penziju zašto vaši naslednici ne mogu da raspolažu tim sredstvima? Zašto ne mogu naslednici da raspolažu sredstvima koje ste deponovali kod fonda ukoliko ste preminuli pre nego što su sredstva iskorišćenja? Kolika su sredstva koja ostaju u fondu, koja su uplaćena a nisu iskorišćena od strane uplatioca. I tako dalje.
Ovakav sistem penzionog osiguranja pretvorio je najveći deo stanovništva koji je završio svoj radni vek u socijalne slučajeve. Naravno da visina penzije i period za koji se prima treba da zavisi od uplaćenih sredstava, ali ako ste obezbedili period od više od 10 godina po ispunjenju uslova (65) godina i to u visini zarade koju ste ostvarivali, onda ta sredstva treba i da primate. Ako „preteknete“ te godine onda se obratite socijalnoj službi, ali ne treba da u startu budete socijalni slučaj iako ste „za života“ obezbedili da proživite dostojanstvenu starost. Fond se finansira iz realnih izvora, jer broj zaposlenih sa objavljenim prosečnim primanjima obezbeđuje dovoljno sredstava za isplatu penzija. Svaka druga priča o korišćenju budžetskih sredstava za isplatu penzija je politička propaganda. Još jedan razlog da nam zasuze oči, kad krenu zaklinjanja o brizi i žrtvama za dobrobit najstarijih.