KOJI JE PRAVI?
Putin je nadmašio i svog idola „Lenjina”, za koga se 80-ih godina, još u sovjetsko vreme, pričalo da se, mora biti, kretao brzinom svetlosti.
Piše: Andrija Lavrek
Na ponovno podsećanje ukrajinskih novinara da Putin ima dvojnike, Ukrajinci su nedavno flegmatično odgovorili: „A kako bi bilo da nam kažete nešto novo?”
I zaista, internet je pun činjenica u prilog toj tvrdnji. Tu su i uvećane fotografije sa različitim ušnim školjkama kod Putina, i sa mladežom koji je na levom obrazu kod Putina čas tu, čas tamo (pretpostavljam da dvojica od njih imaju prirodne mladeže koji nisu dirani, ostalima su ih veštački napravili), tu je i različita kosa (tj. ćela) i drugi ne baš tako sitni detalji.
A zar se to nije moglo zaključiti i pre analize fizionomije? Videli smo Putina kako sleće migom na aerodrom, kako „izranja” starogrčke amofore iz Crnog mora, kako upucava tigrove po Sibiru, kako igra hokej… Dakle, Putin-prevodilac, Putin-agent KGB-a, Putin-oficir KBG-a, Putin-šef FSB-a, Putin-predsednik, Putin-premijer, Putin-ronilac, Putin-hokejaš, Putin-pilot, Putin-lovac na krupne zveri, Putin-političar, Putin-ekonomista, Putin-žongler…
A tek po pitanju nacionalne pripadnosti? Kad su ga pre nekoliko godina (onda kad su to još smeli) novinari otvoreno pitali da li je Jevrej, „Putin” je odgovorio: „Ja sam Rus, ja sam Inguš, ja sam Čečen, ja sam Jevrej….” i tako dalje, dok nije nabrojao valjda sve narodnosti u Rosijskoj Federaciji. Priznajem, ja sam tada pomislio da on jednostavno izbegava da odgovori na pitanje, pošto je dobro poznato koliko svi Rusi „vole” Jevreje (mada, Ukrajinci su za predsednika izabrali čoveka koji nikad nije krio da je Jevrej). Ali čim tih Putina ima više (a dosad su identifikovana čak šestorica!), onda bi, zapravo, i takav „višenacionalni odgovor” mogao biti istinit.
I kad i ako neko uskoro izvrši atentat na Putina (a prvi bi to mogao učiniti AB, sadašnji šef FSB), pojaviće se, kao zec iz šešira, drugi Putin, uz zvanično saopštenje u stilu „Kakav atentat? Nije bilo nikakvog atentata, evo ga Putin živ i zdrav”. Pa posle narednog atentata opet isto, i tako sve do šestog. Ili petog, pošto je jedan od Putinovih dvojnika, Maksim Borisovič Aklajev, nedavno umro sam od sebe.
Tu bi se moglo postaviti i naivno pitanje, a s kim su se onda naši srpsko-bosanski medvedi, jedan mršaviji drugi deblji, onomad susretali? Pitanje bi bilo naivno, jer s pravim Putinom sigurno nisu. Pravi Putin je bunkerisani homofob koji je u vreme epidemije kovida nosio skafander a i dan-danas se sastaje i gleda sa stranim političarima preko vrlo dugačkog stola (koji se s vremenom samo izdužuje). I nema šanse da je pravi Putin leteo ni u Beograd ni, pogotovo, vozio se u okupirane delove Ukrajine. Smešan detalj: kada je bio u razorenom pa, kao, obnovljenom Mariupolju, jedan nesrećnik mu je, povodom onog prelepog novog trga i zgrada, dobacio: „Eta vsjo njepravda, eta vsjo napokáz!”. Taj Mariupoljac, Rosijanin ili Ukrajinac, koji se usudio to da dovikne Putinu (i koji možda više i nije živ) nije shvatio da je i sam Putin „napokaz”.
Putin je, dakle, nadmašio i svog idola „Lenjina”, za koga se 80-ih godina, još u sovjetsko vreme, pričalo da se, mora biti, kretao brzinom svetlosti, jer je samo tako mogao posetiti sva ona mesta na kojima danas stoje spomen-ploče „Ovde je bio Lenjin tad-i-tad”. Uz to, Putin neće dopustiti sebi da umre od tako sramne bolesti kao što je sifilis, a što je za Lenjina medicinski pouzdano ustanovljeno, o čemu je pisala i srpska štampa.
I ko zna, možda će srpski putinofilci jednom možda ipak moći da vide pravog Putina, u onom piramidalnom mauzoleju na Crvenom trgu, balzamovanog, pored „Lenjina”. Ali verovatno će i taj balzamovani biti samo „Putin”, to jest jedan od lažnih.