KLETVA
Za sebi posebne ljude, imala jednu divnu kletvu. Izgovarala je sa posebnom nežnošću: „Da Bog da ga živeo-živela.“
Bila je, kako ono naš narod kaže, žena-muž. Nije to bila samo fizička snaga u pitanju, već i vrlo jaka ličnost. Bila je vredna, poštena ali i opasna. Nije dala na sebe a i na svoje.
Ako joj neko, ne daj Bože, brazdu na njivi preore, tada je mogla i sa muškarcima da se potuče.
Za svoje ukućane uvek je svima pričala sve najbolje. A u kući često nije bilo baš tako dobro ako se ne rade stvari baš onako kako je ona zamislila da treba da se rade.
A što je znala da kune…
Najčešće je to bilo ako je neko prevari pa joj naplati više nego što treba. Kad ona to ustanovi, pošto je bila štedljiva, uvek je govorila: „Da Bog da da sve pare što si mi na prevaru uzeo, dao po lekari i za lekovi.“
Ali je zato, za sebi posebne ljude, imala jednu divnu kletvu. Izgovarala je sa posebnom nežnošću: „Da Bog da ga živeo-živela.“
Svi mi ponekad kunemo.
Naša istorija pamti mnogo kletvi. Postoji i relativno skorije sećanje, kad je kolektivno u celom našem narodu, bila ista želja – pozitivna, protiv nesreće koja nas je strefila.
Možda bi svako od nas trebalo da ima bar po jednu pozitivnu kletvu. Onda bi možda ta pozitivna poruka univerzumom raširila i neka viša dobra za sve nas.