TEORETSKA MOGUĆNOST
Jedan od najtajanstvenijih oblika materije u svemiru mogli bismo koristiti kao izvor energije, tj. za napajanje naših električnih uređaja.
Prema Zhan-Feng Maiju i Run-Qiu Yangu sa Univerziteta Tianjin u Kini, male crne rupe bi se teoretski mogle koristiti kao izvor energije, prenosi Science Alert.
Njihovi ogledi otkrivaju da bi ti ultragusti objekti mogli da rade kao punjive baterije i nuklearni reaktori, dajući energiju na nivou gigaelektronvolta.
Zapravo, ekstrahirana energija ne dolazi iz crne rupe, već izvan nje: najjača poznata koncentracija gravitacije u svemiru.
Smatra se da je naš svemir prožet crnim rupama, ali nije ih uvek lako uočiti. Ono što smo otkrili sugeriše da se ovi misteriozni objekti kreću u masi od oko pet puta većoj od mase Sunca do desetaka milijardi solarnih masa.
Ali postoji još jedna težinska klasa crne rupe – barem teoretski. To su primordijalne crne rupe, a mogu biti prostorno sićušne, sve do subatomskih veličina.
Tamo gde crne rupe zvezdane mase nastaju iz urušenih jezgara masivnih mrtvih zvezda, smatra se da su primordijalne crne rupe nastale iz prevelike gustoće u primordijalnoj plazmi koja je ispunila svemir nakon Velikog praska.
Ne znamo postoje li primordijalne crne rupe ili ne, ali ako postoje, otvaraju mnogo mogućnosti. Jedna je tamna materija, za koju se primordijalne crne rupe smatraju privlačnim kandidatom.
Sada se čini da bismo mogli na neki način da iskoristimo te hipotetske rupice u prostor-vremenu.
Baterija pretvara neelektričnu energiju u električnu. Nuklearni reaktor koristi snagu nuklearnih reakcija za proizvodnju energije. A mala crna rupa, tvrde Mai i Yang, teoretski bi mogla učiniti oboje.
„Uzimajući u obzir činjenicu da crna rupa ima izuzetno jaku gravitacionu silu, postavlja se zanimljivo pitanje: gledajući barem teoretski, možemo li iskoristiti silu crnih rupa za proizvodnju električne energije, tj. iskoristiti crne rupe kao baterije?“
„U ovom radu teoretski tvrdimo da Švarcšildovu crnu rupu možemo koristiti kao punjivu bateriju.“
E sad, postoji problem s vrlo malim crnim rupama: Hokingovo zračenje. To je masa koju crna rupa gubi zbog interakcije između horizonta događaja crne rupe i kvantnih polja u njenoj blizini. Što je crna rupa manja, to se brže gubi masa putem Hokingovog zračenja. Ako je crna rupa dovoljno mala, relativno brzo će potpuno ispariti.
Takođe se očekuje da mala crna rupa vrlo brzo proguta materiju, što bi otežalo izvlačenje bilo čega iz prostora oko nje.
Mai i Yang su shvatili da mogu nadopuniti i ponovno napuniti prvobitnu crnu rupu iznad određene mase na takav način da proizvodi električnu energiju. Crna rupa veličine atoma s masom između 1.015 i 1.018 kilograma trebala bi moći proizvesti ovu energiju kada se napuni nabijenim česticama.
Najviše, izračunali su istraživači, crna rupa može pretvoriti 25 odsto ulazne mase u energiju. To je stopa učinkovitosti od 25 odsto. Većina komercijalno dostupnih solarnih panela ima stopu učinkovitosti ispod 23 odsto.
Tim je takođe utvrdio da crna rupa može postići sličnu učinkovitost kao nuklearni reaktor. Njihove jednačine pokazale su da se u blizini prvobitne crne rupe 25 odsto mase alfa čestice, proizvedene radioaktivnim raspadom, može pretvoriti u kinetičku energiju.
To zapravo nije nešto što ćemo moći testirati. Čak i da znamo sa sigurnošću da su tamo spolja, ne bismo mogli jednostavno zgrabiti iskonsku crnu rupu, a kamoli zadržati je i kontrolisati. Ali analiza otvara zanimljivu temu za razmišljanje.
Konkretno, tim kaže da njihov model reaktora crne rupe pada tačno unutar raspona mase predloženog za tamnu materiju – što povećava intrigantnu mogućnost da bismo možda mogli iskoristiti jedan od najtajanstvenijih oblika materije u svemiru za napajanje naših frižidera i drugih električnih uređaja.
Izvor: Buka