BEZ POSREDNIKA
Kolika je to čast kada ti govori „da te niko ne vidi kad se moliš, a kada te ja budem udostojio časti, ceo svet ću prizvati za svedočanstvo Moje dobrote“.
Pouka svetog Jovana Zlatoustog na osnovu svetih Jevanđelja, u kojima se ističe da Gospod vraća javno onda kad se tajno moliš.
Kad nas muka natera da nešto moramo da tražimo i od ljudi, prvo se uvek (kao što svi znate) moramo sresti sa njihovim vratarima, njihove čankolisce i laskavce moramo moljakati i daleki put preduzimati.
Kod Boga, pak, svega toga nema, jer On prima molbe i bez posrednika, bez naplate i bez svakog troška se odaziva na našu molbu. Dovoljno je samo zavapiti srcem i suze proliti pa ćemo Ga odmah pridobiti za sebe.
I kada čoveka molimo, obično pazimo da ne bi kakav naš neprijatelj ili protivnik ili baš i prijatelj, koji se tamo dodvorio, pošto bi o našoj nameri razmislio, suprotno tome se izjasnio i ono što je pravedno kao nepravedno prikazao, dok se kod Boga tako nešto ne može ni zamisliti. Jer ako hoćeš, govori On, da se moliš ti dođi sam kad nikog drugog nema, tj. srcem progovori ne govoreći usnama. Uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, vratiće tebi javno (Mt 6, 6). Primeti, dakle, kolika je to čast kada ti tako govori: „da te niko ne vidi kad se moliš, a kada te ja budem udostojio časti, ceo svet ću prizvati za svedočanstvo Moje dobrote“.
Uostalom, slušajmo Njega i nemojmo se moliti za žalost (neprijatelja) ili na štetu naših neprijatelja, a naročito nemojmo tražiti način na koji da nam se pomogne. Jer kad ljudima koji se o nama staraju i kod sudova nas brane, samo gotovo delo saopštavamo, a o sredstvima ništa ne govorimo, tek pred Bogom ne smemo tako postupati. Jesi li Mu potrebu svoju iskazao, jesi li rekao o tome kako si postradao, nemoj govoriti o načinu na koji treba da ti se pomogne, jer On vrlo dobro zna, šta je za tebe korisno.
Ima mnogo i takvih koji umesto molitve čitave stihove čitaju pa naglašavaju: Gospode! daj mi zdravlje telesno, udvoji moje imanje, uzvrati mome neprijatelju i slično, a sve je ovo sasvim bezumno. Zato ti prezri sve kao carinik koji je govorio: Bože, milostiv budi meni grešnome! (Lk 18, 13), moli se, a On će već znati na koji način će ti pomoći. Nego ištite, rekao je, najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, i ovo će vam se dodati (Mt 6, 33).
Tako dakle, ljubljeni, razumno i sa svakom skrušenošću i smernošću treba da se molimo, bijući prsa svoja kao carinik pa ćemo dobiti ono što ištemo. Jer ako se sa gnevom i uznemirenim duhom molimo, bićemo pred Bogom mrski i prezreni. Zato skrušimo srce svoje, smirimo duše naše i pomolimo se kako za sebe same, tako i za one koji nas ožalostiše. Takvom ćeš molitvom zadobiti sudiju Boga da bude u pomoći duši tvojoj i na tvojoj strani da se nađe. Jer je takav običaj kod ovog sudije. On više čuva i molitve ispunjava onima koji se za svoje neprijatelje mole, koji ne zlopamte i na neprijatelje se svoje ne podižu.