SA UDALJENOSTI OD 30 MILIONA KM
NASA je poslala video ultra visoke rezolucije sa mačkom Taters, sa udaljenosti od gotovo 30 miliona kilometara.
Video u trajanju od 15 sekundi poslat je na Zemlju u okviru eksperimenta vezanog za Nasin projekat optičke komunikacije u dubokom svemiru. Ideja je da se videi i slični sadražaji jednog dana strimuju sa velikih udaljenosti, što bi ljudima moglo da olakša misije izvan Zemljine orbite.
Kako je video sa Taters završio u svemiru?
Iako Taters nije išla u svemir, simpatična maca je ljubimica jednog od zaposlenih u „JPL“ laboratoriji, a snimljena je kako juri crvenu tačkicu laserskog pokazivača. Taj video otputovao je u svemir sa sondom „Psiheja“ usmerenom ka istoimenom asteroidu u oktobru ove godine.
„Jedan od ciljeva je da demonstriramo sposobnost prenošenja videa preko više miliona kilometara. Ništa na ‘Psiheji’ ne generiše video podatke, tako da smo poslali pakete nasimično generisanih test podataka“, objašnjava Bil Klipštajn, projektni menadžer JPL laboratorije.
On kaže da su odlučili da ovo značajno testiranje učine nezaboravnim, tako što su odabrali „zabavan video“.
Deo opreme sonde „Psiheja“, poznat kao laserski primopredajnik korišten je da pošalje video ka „Hejl“ teleskopa Palomar opservatorije u San Dijegu, objašnjavaju iz Nase.
Prenos sa udaljenosti osamdeset puta većoj od rastojanja između Zemlje i Meseca, trajao je samo 101 sekundu. Video je zatim preuzet i svaki pojedinačan kadar poslat je u JPL laboratoriju u Južnoj Kaliforniji, gde je pušten u realnom vremenu.
„Uprkos prenosu sa više miliona kilometara, mogli smo da pošaljemo video brže od mnogih širokopojasnih internet konekcija. Štaviše, kad je video stigao u Palomar, internetom smo ga poslali u JPL, a ta veza bila je sporija od signala koji je dolazio iz dubokog svemira“, kaže Rajan Rogalin, iz JPL laboratorije, prenosi CBS News.
Šta to znači za budućnost svemirskih istraživanja?
Uspešan prenos ovog videa je „istorijska prekretnica“, kažu iz Nase. Dok „Psiheja“ nastavlja svoje putovanje ka asteroidu u pojasu između Marsa i Jupitera, signali sa velikom količinom podataka i dalje će se slati ka Zemlji.
„Ovaj poduhvat ističe našu posvećenost da unapredimo optičku komunikaciju kao ključni element ispunjavanja naših potreba u budućnosti kada je reč o prenosu podataka“, kaže zamenica administratora Nase Pem Melroj.
„To je ključno za ostvarenje naših ciljeva vezanih za istraživanja i nauku i radujemo se daljem unapređenju ove tehnologije i transformisanju načina na koji komuniciramo tokom budućih međuplanetarnih misija“, dodale je ona.
Naravno, čovečanstvo je i ranije imalo priliku da šalje i prima signale sa ogromnih udaljenosti, a tome su najviše doprinele sonde „Vojadžer“, koje se nalaze u međuzvezdanom prostoru. Ipak, optička komunikacija nudi mnogo veće mogućnosti, a cilj je da se izgrade svemirski komunikacioni sistemi sa između 10 i 100 puta širinom opsega od konvencionalne radio komunikacije.
Instrument radi tako što šalje bitove podataka kodirane u pojedinačnim fotonima laserske svetlosti. Kada ti fotoni dođu do teleskopa „Hejl“, podaci se mogu „izvući“ iz fotona i ponovo transformisati u jedinice i nule. Kako svemirska letelica „Psiheja“ i eksperiment DSOC putuju sve dalje, naučnici rade na usavršavanju sistema i kontroli usmeravanja lasera. Što je letelica udaljenija, teže joj je da laserskim snopom pogodi prijemni teleskop.
Međutim, kada stigne do svog konačnog odredišta u pojasu asteroida, snop svetlosti putovaće oko 20 minuta, što je dovoljno vremena da i letelica i Zemlja promene svoju poziciju. Zato će ta razlika u vremenu morati da bude uračunata, pa će DSOC morati da predviđa gde se nalazi prijemni teleskop.
Izvor: Euronews