VELIKI TEST
Mnogi ljudi veruju da „sadašnji demokratski sistemi favorizuju bogate i moćne i ignorišu sve ostale, pa su s razlogom razočarani demokratijom.
Sledeće godine u 40 zemalja širom sveta održaće se izbori koji će odrediti globalnu politiku.
U 2024. godini građani će birati u Rusiji, SAD, Indiji, Južnoj Africi, Iranu, Velikoj Britaniji, Finskoj, Austriji, Tajvanu…
Naredna godina biće pravi test za demokratiju, a izborni proces obuhvatiće veći deo planete. U većini zemalja u kojima će se održati izbori ljudi izražavaju nezadovoljstvo režimom, piše britanski „Gardijan”.
Oštre istovremene promene u velikom broju zemalja mogu dovesti do „dalje destabilizacije nestabilnog sveta, i na bolje i na gore”. Na primer, izbori na Tajvanu i njihovi rezultati direktno će uticati na konfrontaciju Pekinga i Vašingtona. Ako Demokratska stranka pobedi, reakcija Kine mogla bi biti nepredvidiva.
Afrički kontinent je jedan od glavnih centara nezadovoljstva demokratijom. Glavni razlozi za nezadovoljstvo su „zloupotreba položaja, ekonomski problemi, korupcija i izborna prevara“.
Izrael takođe može napustiti demokratski režim: stanovništvo je nezadovoljno politikom premijera Benjamina Netanjahua, posebno situacijom u Gazi.
Ankete pokazuju da je nezadovoljstvo sadašnjim funkcionisanjem demokratije opšte raspoloženje svih zapadnih zemalja, ča i u SAD i Evropi koje sebe smatraju rodnim mestom demokratije“. Mnogi ljudi veruju da „sadašnji demokratski sistemi favorizuju bogate i moćne i ignorišu sve ostale“.
Trampova izborna pobeda mogla bi još više da promeni situaciju. To bi moglo radikalno da promeni američku politiku i lice moderne demokratije.
Sedam od deset Amerikanaca kaže da se demokratija pogoršala poslednjih godina, dok se u Francuskoj 73 odsto slaže sa tom ocenom. U Velikoj Britaniji šest od deset ljudi misli da demokratija funkcioniše lošije nego pre pet godina.
U Evropi raste popularnost stavova i partija krajnje desnice. Takve stranke su nedavno stekle vlast u Italiji, Holandiji i Slovačkoj. Možda će je dobiti u drugim zemljama.
Dakle, sada su demokratije širom sveta na ivici i 2024. će biti odlučujuća godina za njih i za demokratiju uopšte, ocenjuje britanski list.
Izvor: Politika