Zlatno tele ili Velika pljačka Egipta

ZLATNO TELE ILI VELIKA PLJAČKA EGIPTA

Ako su samo od zlatnih minđuša, i to samo jednog dela naroda, ovi siroti izbegli Jevreji uspeli da naprave malog zlatnog bika, koliko su onda zlata i srebra i drugih dragocenosti svi zajedno izneli iz Egipta?

Piše: Andrija Lavrek

Pisaću o nečem što nigde nisam pročitao, a nisam mogao pročitati jer baca (još jednu) ljagu na Jevreje koji su, kao što je poznato, u 20. veku postali najveća planetarna „sveta krava” – tj. nedodirljivi, ne sme ih se kritikovati – i to posebno kod Srba.

Jevreji su, prema svojoj vlastitoj (ali i našoj, hrišćanskoj) Svetoj knjizi, u kojoj je svaka reč istinita (pa i onda kad jedno poglavlje potpuno protivreči prethodnom, ili čak jedan stih prethodnom!) opisali svoj Izlazak iz Egipta, tj. bekstvo od Egipćana koji su ih neizdrživo tlačili. Neću sada govoriti o besmislenom 40-godišnjem lutanju kroz pustinju (koja se može prepešačiti za najviše mesec dana!) – o tome su pisali, tj. to su objašnjavali drugi.

Takođe, neću se zadržavati na onome šta su Jevreji činili kada su došli u „obećanu zemlju” sa tobože božijim nalogom da tamo pobiju sve što zateknu; o tome detaljno izveštavaju knjige Starog zaveta. (Samo dva primera: „I pobiše ga, i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta nijedan, i osvojiše zemlju njegovu” – Četvrta Mojsijeva, 21:35; „I pobiše sve živo što beše u njemu oštrim mačem sekući, te ne osta ništa živo, a Azor spališe ognjem” – Ješue ili Jozue Nunova, 11:11.) Govoriću o nečem što je ostalo neprimećeno. Na svom putu, već preobraćeni od strane Mojšea u novu veru, Jevreji su na nekoliko nedelja ostali bez njega – on je otišao na goru Sinajsku da primi „Deset Božijih zapovesti“ od, kao što je rečeno, samog JHVH-a (Jehove, Jahvea ili već kako god). Moše je, očigledno, u torbu u kojoj je morao poneti hrane, tajno ubacio čekić i dleto, kojima će napraviti kamene ploče i urezati „Božije” reči u njih. Sve to je trajalo dosta dugo (nije se mogao u samom logoru „uvežbavati” u tome!), tako da je njegov narod počeo da se koleba i „videvši kako Mojsije zadugo ne silazi s gore, skupi se pred Arona i reče mu: načini nam bogove koji će ići pred nama, jer ne znamo šta je s onim Mojsijem koji nas izvede iz zemlje egipatske” (Druga knjiga Mojsijeva, 32:1). Aron, inače Mojsijev brat i veliki sveštenik nove jednobožačke religije, umesto da ih odvraća od toga, spremno im reče da poskidaju sa sebe zlatne ukrase (i to samo „zlatne oboce što su u ušima žena, sinova i kćeri), i da mu donesu. Od tih zlatnih prstenova Aron je pretapanjem načinio kip božanstva – malog zlatnog bika veličine teleta (32:4). Kratko o tome šta se desilo kada se Mojsije vratio. Moša se, naime, tada strašno razgnevio, bacio one ploče koje su se polomile (kasnije će otići „kod Boga” po nove, i vratiće se mnogo brže, jer je već imao prakse u pravljenju ploča i urezivanju reči u njih) i naredio odanim ljudima sledeće: „Pripašite svaki mač uz bedro, prođite tamo-amo po logoru i pobijte svaki brata svojega, i prijatelja svojega i bližnjega svojega”(32:27). Njegovi ljudi su to i učinili, i „i pogibe naroda u onaj dan do tri hiljade ljudi”. Naravno, neki od onih koji su učestvovali u salivanju „zlatnog teleta” su već nekako izbegli smrt.

E, sad, treba postaviti pitanje: ako su samo od zlatnih minđuša, i to samo jednog dela naroda, ovi siroti izbegli Jevreji uspeli da naprave malog zlatnog bika, koliko su onda zlata i srebra i drugih dragocenosti svi zajedno izneli iz Egipta? Naravno, možda u tome nema ništa za osudu, možda su se oni u Egiptu obogatili poštenim, vrednim radom? Ali tome protivreče njihove vlastite tvrdnje iz njihove vlastite Svete knjige da su u Egiptu bili potlačeni, siromašni, jadni i bedni – jedva su preživljavali, pa su zato i morali da beže sa tog strašnog mesta. I onda ostaje samo mogućnost da su na odlasku opljačkali Egipat. Što potvrđuje opet njihova vlastita tvrdnja da su Egipćani (što je sasvim logično), pošli u poteru za njima. U zapisima samih starih i pravih Egipćana nema nigde nijedne reči o svim tim događajima (a, recimo, razdvajanje Crvenog mora je takvo čudo da je moralo biti i zabeleženo i upamćeno), ali, zapravo, šta se nas tiče što Egipćani nisu pisali o tome? Pa mi smo svi judeohrišćani – dakle, ne samo hrišćani, jer priznajemo kao svetu knjigu i judejski Stari zavet. Štaviše, mi priznajemo i judejske praznike, na primer Dan obrezanja Gospodnjeg (1. januar) – taj dan se nalazi u svakom hrišćanskom (rimokatoličkom pravoslavnom, grkokatoličkom…) kalendaru. Ako slavimo dan kada su malom jevrejskom dečaku odrezali kožicu s vrha piše, onda tim više moramo verovati u sve što u Starom zavetu piše! A iz toga šta piše nesumnjivo proizlazi da su Jevreji pre svog „Izlaska” temeljno „očistili” Egipat!

Naravno, ovo je još jedan tekst koji nigde u srpskim medijima ne može biti objavljen. Jer, kao što sam već pisao, i mnogi srpski mediji mora biti da su, u krajnjoj liniji, u vlasništvu nekih Jevreja, koji umnogome vladaju svetom. Ili, možda, neko misli da Amerikom vladaju „sami od sebe” Klinton, Obama, Tramp, Bajden? A u Evropi tri doslovno najveće po teritoriji države – Rosija, Ukrajina i Francuska – poslednjih godina imaju za predsednike Jevreje (Zelenski nimalo ne krije da je Jevrej, za Makrona se može pročitati na internetu da „ima jevrejske korene”, i jedino Putin – kao i Medvedev/Mendel – to krije, ali je na internetu lako naći veliki broj dokaza da je i Putin, i po muškoj i po ženskoj liniji, Jevrej). To što nisu svi Jevreji „na istoj strani” nije ništa čudno – nisu bili ni u Mošino vreme. I možemo se samo nadati da neće opet nastupiti vreme kada će „siromašni Jevreji platiti za bogate Jevreje”. A da će platiti Rotšildi, Rokfeleri, Morgani –sasvim je uzalud nadati se. Oni verovatno više i ne žive pod tim, „kompromitovanim”, prezimenima. Najbogatiji čovek SAD i sveta nije Ilon Mask (koji je, uzgred, takođe Jevrej!); taj Elon Musk je samo zvanično najbogatiji. Najbogatiji i najmoćniji je neki Džon Smit, čiji je deda nosio mnogo plemenitije prezime – „Crveništit”, i čije bogatstvo možda vodi poreklo još od pljačke starih Egipćana!

A što se tiče „obećane zemlje” – ako su Jevreji „izabrani narod”, to znači da ih je Bog izabrao da vladaju svetom. A onda obećana zemlja za njih nije tek tamo neki maleni Hanaan/Kanaan/Palestina/Izrael; obećana zemlja je, u krajnjoj liniji, planeta Zemlja!