ISTINA SE RODI!
Ko god istinito traži suštinsku istinu ide ka Hristu, ka Bogu, postaje hrišćanin. Zato je Božić praznike objave istine
Jer, u istini, u Isusu Hristu, sve čoveku postaje jasno i nedvosmisleno.
Ko pak formalno ili komformistički traži istinu podleže dogmama, bilo da su one utopijske, relativističke, satanističke, naučne. Lažne istine lukavog nečastivog uma lako peca ljude sa „istinama“ koje su ljudima dopadljive, koje ih zavode i u koje dogmatski veruju.
A dogme su svuda oko nas i ljudi ih rado prihvataju, od naivnog verovanja u progres nauke kao spasa čovečanstva, te odlazak na Mars kao težnja ljudskog roda, stalna težnja ka materijalnoj sigurnosti i bogatstvu, jurnjava za dugovečnošću i večitim životom, te prazne floskule o spiritualnom razvoju čovečanstva i čoveka koji samo ide stepenicu po stepenicu napred, o savršenom društvenom uredjenju i velikom resetu koji treba da nastupi da bi zavladao hiljadugodišnji mir.
Ima i opasnih, satanističkih dogmi, da su sve religije i laži samo jedno te isto prikazivanje istine – kao da istina može imati više pojava i značenja, da je svima ljudima sve dozvoljeno ako se dvoje slože – kao da ne postoji moral, da je sve relativno – kao da ne postoji čvrstina duhovnih i fizičkih zakona, da je svako mali bog i krojač svoje sudbine – klasična stanska gordost, da je život borba u kome je svako svakome vuk – satanska ambicija da ljude uništi, da su magija i okultizam sredstvo moći i ostvarenja duhovnih težnji a ne puki alat egoizma – kako može biti nešto dobro kada onostranom silom nekoga primoravaš na tudju volju, da su svi dobri a da zlo nije mračna inteligencija nego puka greška prirode – naivno shvatanje o nepostojanju djavola i njegove inteligencije, da Bog ne postoji pa je čoveku sve dato da time upravlja po sopstvenoj volji – bezumlje ateizma, da Zakoni Božiji ne postoje kao i moral, pa je dozvoljeno sve što se mi dogovorimo, da je humanizam religija iznad svega zbog čega je i ubistvo dozvoljeno (eutanazija, abortus), da greh ne postoji, da djavo ne postoji …
Sve su ove dogme postojale i pre Hristovog rodjenja a postoje i danas. Civilizacija je utopljena u njih, milioni besmislenih života prodju u ništavilu dogmatskog mišljenja i delanja. Ima poučna pravoslavna priča o tome kako ljudi shvataju istinu – Svaki čovek ima svoju istinu, ali je samo Božja istina potpuna
Zato se Isus Hristos rodio i ovaplotio kao čovek, da svojom blagodaću koju je nosio kao čovek donese ljudima istinu, da im pokaže istinu, da im pokaže put sticanja blagodati Svetog Duha, Istine same.
U doba pojave Isusa Hrista na zemlji, ljudi nisu postajali hrišćani zbog samih reči koje su čuli od Bogočoveka, već zbog neposredne prisutnosti blagodati koja im je otvarala srce i oči.
Krštenjem su dobili pečat Svetog Duha, koji je fizički bio vidljiv na telu čoveka. Danas se on ne vidi očima. Hristos je ljude lečio od dogmi i laži svojim prisustvom, svojom Božijom blagodaću.
Njegovim uspenjem na nebo kao čoveka, ostala je blagodat na apostolima, vernom narodu i pravoslavnoj Crkvi.
Zato je rodjenje Hristovo najznačajniji dogadjaj u istoriji ljudskog roda – to je trenutak kada je svim ljudima sveta predata istina spoznanja i blagodat Božija za njihovo spasenje kroz Bogočoveka i uputstvo da nema samostalnog spasenja, to je zabluda gordog uma, spasenje nam dolazi kroz sabornost, kroz ljude i Crkvu, jer i sam Gospod je sišao medju ljude, da se kroz Njega spasimo.
Nije nam poslao oltar, kapiju, stepenice, bunar, alatke i rekao tako se spasavajte, nego nam je poslao Sina Svoga i pokazao način – živite po Zapovestima Božijim koje vam Hristos predade, molite se, postite, ispovedajte grehove i klonite ih se, živite u sabornosti, skupljajte i delite blagodat koju Sam vam dao kroz Sina Svoga Isusa Hrista!
Mir Božiji! Hristos se rodi!
Zlatko Šćepanović