Na Netflixu je sada film dostupan, sa prevodom.

Ridli Skot zna da napravi spektakl i potrudio se i oko ovog filma, tako da vas očekuje više od dva sata impresivne fotografije, scenografije i specijalnih efekata koji će vam plastično dočarati nekadašnji Egipat i život u njemu.

Uz sve to, film Egzodus je zanimljiv i dinamičan.

Možda ima i nekih malih nedoslednosti u narativu, zarad filmske priče, na primer, izgled jevreja i mučenje istih, jer to u praksi nije izgledalo baš tako – jevreji su bili obučeni a ne goli, urednije i umivenije su izgledali, i egipatski nadzornici ih nisu svakodnevno brutalno maltretirali jer bi došlo do pobuna.

Život jevreja i egipćana je bio neka vrsta društvenog dogovora, gde su jevreji imali status robova, ali ne u onom smislu kako mi to zamišljamo, da su bili lišeni bilo kakavih prava.

Ima tu još nekih nedoslednosti ali o njima u nastavku.

Plus je i to što priču o egzodusu i Mojsiju imamo prilike da gledamo na filmu, dosta korektno prikazano kroz filmsku priču.

Za običnog gledaoca minus je što film „Egzodus; Bogovi i kraljevi“ kratko traje za sve ono što je trebao da ispriča o tom biblijskom dogadjaju. To jednostavno nije moglo da se spakuje u dovoljno konzistentan scenario, što se vidi na samom kraju gde je film ubrzan i ima preskoke u radnji, posebno dogadjaji nakon prolaska Crvenog mora.

Medjutim, ono što je najveći minus odnosi se na hrišćanskog gledaoca koji poznaje tematiku, jer u ovom filmu se neke stvari pogrešno prikazuju sa verskog stanovišta. Ali potpuno pogrešno

Razlog tome leži u režiseru ili scenaristi koji očigledno nisu po duhu hrišćani, a čak i da su jevreji utemeljeni u jevrejskoj veri, obazrivije bi pristupili liku Mojsija i nekim „levičarsko liberalnim idejama“ koje pripisuju jevrejima i koje naturaju u filmu.

Ideja ovog filma je savremena liberalizacija – jevreji su robovi koji teže slobodi, da budu slobodni ljudi, a Mojsije je njihov sindikalni lider koji ih nadahnjuje i motiviše da emigriraju, gde se uopšte ne prikazuje verska doslednost jevreja i njihova viševekovna upornost i želja da ih Bog odvede u obećanu zemlju koju im je obećao. Nigde se neće videti u filmu nijedna molitva jevreja ili jevrejski hram, verski simboli, verske knjige, žrtve Bogu i tako dalje, kao da su jevreji bili nepismeni afrički crni robovi a ne verski pismen narod.

Ta verska komponenta je potpuno sakrivena, a ona je najvažnija u svemu, a posebno u životu ondašnjih jevreja – oni su 400 godina sanjali izbavljenje i molili se za to, to je bila srž njihove vere a ne pojava Mojsija. I posebno je to važna duhovna tema u ovom dogadjaju, koja uopšte nije obradjena.

Osim toga, predstavljanje i značaj Boga kao vodiča jevreja, potpuno je bezveze i nedostojno prikazano u filmu, a Bog je centralna figura cele priče i u Bibliji piše kako se prikazivao jevrejima i Mojsiju, u kakvom obliku, što je u filmu namerno izmenjeno i predstavljeno jednim stupidnim rešenjem, moram to da kažem.

I za kraj, lik Mojsija je prikazan onako kako su kreatori filma hteli da ga prikažu savremenom gledaocu a ne onako kako je on opisan u Bibliji. A u Bibliji je dosta napisano o Mojsiju, pa ko hoće da shvati istinu o tom proroku i verskom vodji, neka krene da čita Stari Zavet, ima će duhovnih benefita.

No, to iskrivljavanje istorije je duh ovoga vremena bezbožništva, koji sadašnje „društvene vrednosti“ pokušava da ubaci u antička vremena, ne da bi verno prikazao istoriju, nego da bi iskrivljavao prošlost i menjao sadašnjost, da bi na biblijskoj priči vaspitavao ljude modernim vrednostima koje se naturaju.