HRONIČNI MRŠAVCI I ISHRANA
Svi mi poznajemo nekog ko može da pojede veliku količinu hrane, a i dalje je tanak kao grana. Zašto su neki ljudi mršavi, a jedu mnogo?
Na sagorevanje kalorija tokom dana utiče metabolizam, pa će oni sa viškom reći da im je metabolizam spor. No, razlikuje li se zaista brzina metabolizma među ljudima?
Ako vas brine brzina metabolizma, verovatno ste usredsređeni na to koliko energije dobijate iz hrane koju jedete i koliko je vaše telo koristi.
Energetska vrednost hrane meri se kalorijama. Kalorijske potrebe možete podeliti u dve kategorije.
Bazalni metabolizam je minimalna količina kalorija potrebna za osnovne funkcije u mirovanju.
Potrošnja energije u stanju mirovanja je količina kalorija koje vaše telo koristi dok se odmara ili spava, a to je oko 60 do 65 posto ukupne dnevne potrošnje energije.
Dakle, to ne uključuje kalorije potrebne za kretanje ili neke aktivnosti na koje otpada 25 do 30 posto ukupne potrošnje, razmišljanje, pa čak i varenje hrane koje oduzima dodatnih pet do 10 posto potrošnje.
Procena stručnjaka je da se dnevni unos kalorija za odraslu ženu od 60 kilograma kreće od 1.600 do 2.400 kalorija na dan. Za muškarca od 70 kilograma dnevne potrebe za kalorijama mogu se kretati od oko 2000 do 3000 kalorija.
To je oko 26 kalorija na pola kilograma telesne težine. S druge strane, beba sagoreva oko 100 kalorija po kilogramu težine dnevno i taj se iznos kontinuirano smanjuje kako dete raste.
Dakle, bebe imaju najbrži metabolizam, no pojačana potreba za kalorijama bebama je potrebna za rast.
Potrebe za metabolizmom i kalorijama razlikuju se među ljudima zavisno od faktora kao što su genetika, pol, starost, sastav tela i fizička aktivnost, a na njega može uticati i zdravstveno stanje.
Štitasta žlezda je,na primer, regulator metabolizma. Smeštena je na prednjem delu vrata odmah ispod Adamove jabučice.
Što više tiroksina proizvede, to će biti veći bazalni metabolizam.
Na njega utiče i to da li imate temperaturu, pa tako svaki porast temperature nosi povećanje bazalnog metabolizma.
Poremećaj u radu mišića, depresija, dijabetes, atrofija, dugotrajno gladovanje ili nizak procenat kiseonika telu među ostalim takođe će uticati na bazalni metabolizam.
To je takođe razlog zašto se stopa bazalnog metabolizma smanjuje s godinama.
Kako ljudi stare, obično gube mišićnu masu i dobijaju masno tkivo.
Ako želite podstaći metabolizam, najlakši način je da povećate mišićnu masu i fizičku aktivnost.
Povećavanjem mišićne mase povećavate kalorijske potrebe za njihovo održavanje.
Umesto da se žalite na spor metabolizam, pokušajte da ga ubrzate.
Izvor: Magazin Novosti