UZROČNO POSLEDIČNO
Prethodne studije pokazale su da su neke alergije na hranu povezane sa većim rizicima od srčanih oboljenja, ali osetljivost na hranu ranije nije identifikovana kao faktor koji doprinosi ovom tipu bolesti.
U jednoj novoj studiji, istraživači navode da ljudi kojima se manifestuje osetljivost na hranu i druge uobičajene alergene u namirnicama mogu imati veći rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Istraživači su koristili informacije iz američkog Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ispitivanju (NHANES) i Multietničke studije ateroskleroze (MESA) da bi došli do svojih zaključaka.
Ukupno 5.374 učesnika – 4.414 iz NHANES-a i 960 iz MESA pratili su istraživači više od jedne decenije kako bi utvrdili da li osetljivost na hranu može doprineti kardiovaskularnim bolestima.
Prethodne studije su pokazale da su neke alergije na hranu povezane sa većim rizicima od razvoja srčanih oboljenja, ali osetljivost na hranu (netolerancija) ranije nije identifikovana kao faktor koji doprinosi ovom tipu bolesti.
Detalji iz studije osetljivosti na hranu
NHANES studiju su sproveli Centri za kontrolu i prevenciju bolesti koristeći upitnike i laboratorijske testove. Učesnici su bili stariji od 20 godina i testirani na IgE antitela na početku.
Nacionalni institut za srce, pluća i krv sponzorisao je MESA studiju u cilju traženja faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti. Učesnici su bili od 45 do 84 godine i nisu imali kardiovaskularne bolesti na početku studije. Studija je uključivala procenu prisustva IgE i njegove veze sa srčanim oboljenjima.
IgE meri osetljivost na hranu i alergije na kravlje mleko, jaja, kikiriki, škampe, prašinu, grinje, travu…
Tokom perioda istraživanja, bilo je 285 smrtnih slučajeva povezanih sa kardiovaskularnim bolestima – 229 u NHANES i 56 u MESA.
Osetljivost na najmanje jednu vrstu hrane bila je značajno povezana sa kardiovaskularnim mortalitetom.
Istraživači su izvestili da kravlje mleko ima najznačajniju vezu. Jedan od razloga može biti taj što većina ljudi konzumira kravlje mleko u većim količinama u svakodnevnoj ishrani.
Istraživači su primetili da bi povećani rizik od preosetljivosti na hranu mogao biti uporediv sa rizicima od pušenja, dijabetesa i reumatoidnog artritisa.
Kako mikrobiom creva ima uticaj?
Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti mnogo o tome kako se različiti sistemi organa u našem telu preklapaju i kako disfunkcija u jednom može izazvati disfunkciju u drugom.
Istraživanje o tome kako mikrobiom creva utiče na zdravlje srca objavljeno je tek poslednjih godina.
Pregled istraživanja objavljenog 2022. navodi da se interakcija između crevnog mikrobioma i ljudskog domaćina dešava kroz interakciju unosa hranom (vrsta izloženosti životnoj sredini) sa crevnom mikrobiotom, što dovodi do proizvodnje metabolita koji mogu poslužiti kao pokretači srčane bolesti.
„Znamo da alergije na hranu mogu izazvati inflamatorne reakcije u crevima, što povećava faktor rizika nastanka srčane bolesti“, rekla je dr Nikol Vajnberg, kardiolog u Zdravstvenom centru u Kaliforniji, koja nije bila uključena u studiju.
„Moguće je da osetljivost na hranu takođe izaziva upalu, ali na nižem nivou. Postoji čitav spektar bolesti koje tinjaju u našim telima. Možda nemaju duboke procese bolesti, ali mogu izazvati probleme sa drugim telesnim sistemima“, dodala je dr Vajnberg, pa nastavila:
„Često gledamo koji deo našeg tela je glasniji i rešavamo simptome, ali ne gledamo uvek na celo telo i ne smatramo da se sistemi organa preklapaju i vidimo da li možemo da utišamo glasnu buku obraćajući se drugim delovima našeg tela.“
Autori studije su to takođe ispitali.
„Ovde smo pogledali prisustvo IgE antitela na hranu koja su otkrivena u uzorcima krvi“, rekao je dr Džefri Vilson, autor studije i stručnjak za alergije i imunologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Virdžinija.
„Ne mislimo da je većina ovih subjekata zapravo imala očiglednu alergiju na hranu; dakle, naša priča je više o inače tihom imunološkom odgovoru na hranu. Iako ovi odgovori možda nisu dovoljno jaki da izazovu akutne alergijske reakcije na hranu, ipak mogu izazvati upalu i vremenom dovesti do problema poput srčanih bolesti.“
Doktor Vajnberg predlaže da ljudi sa netolerancijom na hranu redovno posećuju svog primarnog lekara i druge specijaliste kako bi pratili simptome i lečili ih kada je to potrebno, a takođe bi mogli da imaju koristi i od posete nutricionistu ili dijetetičaru.