VLADAR MORA POŠTENO DA VLADA

Šta u pravoslavlju znači Simfonija crkve i države i zašto vladar mora da bude miropomazan i da pošteno vlada. Kineski proglas Mandat Neba

Pred svake političke izbore se uvek setim pravoslavne ideje o tome šta je Simfonija Crkve i države i ovog teksta iz kineske istorije i političkog prava koji se zove Mandat Neba i ponavljam ga kao svima koji čuju kao loš ponavljač.

Kineski tekst je u stvari proglas kojim se kineski vladari i carevi obavezuju da vladaju pošteno i moralno, na dobrobit naroda, jer će jedino tako njihovo vladanje biti uspešno, dinastija nastavljena a u društvu će vladati mir i prosperitet. Poruka je univerzalna.

Nešto slično postoju u pravoslavlju i naziva se Simfonija Crkve i države.

Smatra se da je car Justinijan I, u 6. veku, artikulisao učenje o simfoniji između Crkve i države. Učenje je polazilo od shvatanja da je hrišćanska carevina ostvareno Carstvo Božije na zemlji, a da hrišćanski car zauzima središenje mesto.

Justinijanova Šesta novela određuje da su najveći Božiji darovi podareni ljudima – sveštenstvo i Carstvo. Prvo je u službi božanskih stvari, a drugo za usmeravanje i brigu o ljudskim stvarima, ali oba dara proizilaze iz istog izvora i regulišu ljudski život. Zato caru ništa nije važnije od poštovanja sveštenika, kao što se i oni neprestano mole Bogu za njega.

Kada je sveštenstvo bez mane i uživa poverenje kod Boga i kada Carstvo krasi politeia (pravednost i vrlina) koja mu je data, biće ostvarena sloga koja ljudskom rodu pruža sve što mu je potrebno.

U ranovizantijskom periodu car je bio likovno predstavljen kao car pravde Melhisedek, dakle kao jedinstvena Hristova projava, pa i kao model carskog sveštenstva. Starozavetni Melhisedek, koji je unapred ukinuo Zakon i objavio vreme milosti, car koji je poput cara Konstantina napustio paganstvo, simbolizuje vladara hristijanizovanog Rimskog carstva.

Car Justinijan podržava svetost sveštenstva koje se moli za napredak Carevine, a njegov tron će trajati ako podanici sačuvaju Zavet i pokoravaju se propisanim zakonima. Car nije klirik, ali mu je dat veliki uticaj u crkvenom životu, nazvan je trinaestim apostolom. Harmonija u Carevini biće ostvarena ako svi poštuju državne zakone, koje su propisali carevi, i crkvene kanone koje su doneli sabori. Naglasak je stavljen na jedinstvo, na usklađivanje onoga što je odvojeno, na njihovo integrisanje.

PRAVOSLAVLJE I VLADAR – SIMFONIJA CRKVE I DRŽAVE

Često ćete čuti razne teorije o tome kako pravoslavlje pristupa problemu političke vlasti i naći ćete na mnogo zlih i poganih ogovaranja, najčešće od strane levičara, ateista i bogoboraca svih vrsta, bez nekog utemeljenja.

Bez da mnogo širim temu samo ću navesti par teza o koje treba da se lično istraže, bez polemike. A to su:

Simfonija izmedju Crkve i države je jedini ispravan način društvenog uredjenja koji ima dugoročno dobre posledice, jer sve je od Boga dato, narodi, nacije, čak i države.
Dostojan je samo onaj vladar koji je miropomazan i vlada u skladu sa hrišćanskim moralom i Božijim zapovestima. On miropomazanjem dobija Božiji blagoslova koji dobrom vladavinom prenosi na narod
Vladar koji vlada jednim društvom bez miropomazanja i blagoslova Crkve, čini to uz Božije dopuštenje ali ne i uz Njegov blagoslov, pa kakav je narod takav mu je i vladar, on nam dodje kao nagrada ili kao kazna.

Ako postavite pitanje sebi zašto vi kao dobar i čestit gradžanin živite u lupeškoj državi, čime ste to zaslužili, zašto vam je to Bog poslao kao kaznu, pa setite se gornje tačke 1 – niste se potrudili da se izborite za simfoniju Crkve i države, već ste s mržnjom crkvu napadali.

Isto tako, postoji Sabornost, skup svih nas u zajednici. Ako je zajednica nemoralna i zla, ne možemo očekivati da nećemo osetiti posledice naših bližnjih. U hrišćanstvu nema samostalnog spasenja, samoživosti i izolovane gordosti, to je ostavljeno satanistima, ta vrsta gordosti da su posebni i jedinstveni, dovoljni sami sebi. U hrišćanstvu se mi spašavamo kroz Crkvu i sabornost, kako je Hrist rekao: „gde su dvoje tu sam i Ja“.

Zato se hrišćani mole za svog vladara iako je on lopov i bogoborac, da bi tom molitvom umilostivili Boga da ili urazumi lošeg vladara ili da nam podari bolju osobu koja će nas voditi.

Kad Gospod Bog vidi da smo se popravili u hrišćanskim vrlinima neko ko je dobar hrišćanin će dobiti „Mandat Neba“ da vlada našom zemljom.

Zlatko Šćepanović