GRČKI SVETITELJ O IZVORIŠTU DUHOVNIH MISLI
Sveti Simeon Solunski ostavio je zapis o božanstvenoj molitvi, u kome ističe da je reč o prizvanju Boga našeg koji je u nama samima.
Božanstvena molitva „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj mi se!“ bila je tema o kojoj je pisao Sveti Simeon Solunski na sledeći način.
Ona božanstvena molitva kojom Prizivamo Spasitelja našeg rečima „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, smiluj mi se!“, je i molitva, i molba, i ispovedanje vere, i nadahnuće Svetoga Duha, darodavac božanstvenih darova, očišćenje srca, odagnanje demona, stanište Isusa Hrista, izvorište duhovnih misli i božanstvenih umovanja, razrešenje grehova, lečilište duša i tela, darodavalac božanstvenog prosvećenja, izvor Božje milosti, nagradodavac za smernost božanstvenim otkrivenjima i tajnoznanjima i jedino spasenje, budući da i spasenje u sebi nosi ime Boga našeg koji je u nama već zbog samoga imena koje smo prizvali – Isusa Hrista, Sina Božjeg, a „nema nijednoga drugog“, kaže apostol, „kojim bismo se mogli spasiti“.
Ona je, dakle, molitva, jer njom ištemo božansku milost. Molba je, jer predajemo sebe Hristu prizivajući Ga. Ispovedanje je, jer ispovedivši (Hrista) Petar bi nazvan blaženim. Nadahnuće je Duha, jer „niko ne naziva Isusa Gospodom sem u Duhu Svetom“.
Darodavac je božanstvenih darova, jer kroz nju „daću ti ključeve Carstva nebeskog“, kaže Petru Hristos. Očišćenje je srca, jer gledajući Boga kome se obraća, očišćava onoga koji gleda. Odagnanje je demona, jer imenom Isusa Hrista prognani biše i proganjaju se svi demoni. Stanište je Hrista, jer i samim spomenom Hristos je u nama; kroz spominjanje se u nama nastanjuje i veseljem nas ispunjava; kaže naime: „Boga spominjem i veselim se“.
Izvorište je duhovnih misli i umovanja, jer Hristos, koji je riznica sve mudrosti i znanja, njima nas nastanjuje i njih nam daruje. Razrešenje je grehova, jer kaže, „šta svežete, razrešeno je na nebesima“.
Lečilište je duša i tela, jer kaže: „u ime Isusa Hrista ustani i hodi!“, i „Eneja, isceljuje te Isus Hristos!“. Darodavac je božanstvenog prosvećenja, jer Hristos, koji je svetlost i istina, daje Svoju slavu i blagodat onima koji Ga prizivaju; „neka bude“, kaže, „slava Gospoda Boga našega na nama“, i „ko ide za Mnom imaće svetlost života“.
Izvor je Božje milosti, jer mi milost ištemo, a Gospod, budući milostiv, sažaljeva se na sve koji Ga prizivaju i hitro pruža pomoć onima koji Mu vapiju. Nagradodavac je smernih božanstvenim otkrivenjima i tajnoznanjima, jer i ribaru Petru za nju bi uzvraćeno otkrivenjem Oca nebeskog; i Pavle, pošto bi ulovljen od Hrista, ču otkrivenja; i svuda tako deluje. A jedino je spasenje, jer, kaže apostol, „Nema nijednoga drugog kojim bismo se mogli spasti“, i „Ovaj je Spasitelj sveta – Hristos“; stoga u poslednji dan „svaki jezik ispovediće“ i pevaće, ko voljno, ko nevoljno, „da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca“.
Ona je i znak naše vere, jer mi i jesmo i nazivamo se hrišćani. Uz to je i svedočanstvo da smo od Boga, jer, kaže, „svaki duh koji ispoveda da je Gospod Isus Hristos došao u telu, od Boga je“, kako već rekosmo, a „koji ne ispoveda, nije od Boga“; dakle, koji ne ispoveda Isusa Hrista, od Antihrista je.
Stoga svi verni treba neprestano da ispovedaju ovo ime i zbog oglašavanja vere, i zbog ljubavi Gospoda našeg Isusa Hrista, koje nas nikada ništa ne može sasvim lišiti, i zbog blagodati Njegovog imena, i zbog oproštaja, razrešenja i isceljenja, zbog osvećenja i prosvećenja, a iznad svega spasenja. Jer ovim imenom Božjim apostoli čuda učiniše i ovako nas, po rečima božanstvenog Evanđeliste, poučiše: „ova su pak (čuda) zapisana da verujete da je Isus Hristos Sin Božji“ – evo nam vere, „i da verujući imate život u ime Njegovo“ — evo nam spasenja i života.