PORUKA ČELNIKA SPC
Svetosavska beseda tradicionalno se čuje svakog 27. januara na obeležavanju Savindana.
Svetosavska beseda Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana na Savindan ove godine na Svetosavskoj akademiji pod nazivom „U duhu Svetosavlja“ u MTS dvorani u Beogradu.
Kako je moguće da se posle više od osam stoleća pravoslavni Srbi na hiljadama mesta, u zemlji i rasejanju, okupljaju na ovaj dan, prvo u hramovima na božanstvenim službama, a potom u školama, različitim ustanovama kulture i nauke, gde milioni pravoslavnih Srba i Srpčića, od đaka prvaka, osnovaca, srednjoškolaca, studenata pa do njihovih profesora, naučnika i akademika, od našeg običnog a čestitog sveta pa do predstavnika krune i najvažnijih političkih ličnosti ove zemlje, svoje molitve, svoja razmišljanja i svoja uzdarja posvećuju Svetitelju Savi?
Odgovor na to pitanje koje vekovima mnoge ostavlja zbunjenima, pa i sve one koji žele da naša današnja sabranja razumeju umom i logikom od ovog sveta, jeste u tome što Sveti Sava nije običan čovek nego svetitelj Božji i svedok Hristov, i kao takav duhovni otac našeg roda. Zbog toga je, svetlošću Hristovom prosvećen, bio kadar da vidi mnogo dalje od onih burnih i nepredvidivih godina u kojima je on živeo, da vidi vreme koje je nama danas povereno, ne manje burno i teskobno, i da nas pripremi za njega.
Pošto se naša narodna kuća nalazi na sredini puta koji spaja Istok i Zapad, puta koji je davno nazvan strašnim i opominjućim imenom Via Militaris, Gospod, Gospodar Istorije, blagoizvoleo je da ličnost svog velikog svetitelja i duhovnog vođe srpskog naroda obdari upravo onim osobinama koje krase najbolje sinove Zapada i Istoka.
Kao duboki čovek pravoslavnog Istoka, kao istinski monah, otac našeg monaštva, rukovoditelj i predvodnik bezbrojne vojske srpskih podvižnika, Sava je doživeo i znao, pa i nama, potomcima, predao da bez žive i delatne vere u Hrista, bez vrlinskog života, bez preobražaja koji donosi pokajanje, bez podviga i molitve, nema ni istinskog poznanja Boga niti istinskog poznanja sebe, a da bez mira sa Bogom i sobom nema mira sa bližnjima. Tajna je ovo velika, Savi dobro poznata. To je tajna Hristova bez koje nije moguće razumeti ni Svetog Savu.
On je čitavim svojim bićem bio predan Hristu, čitavim bićem je voleo Boga i tako je postao Duhom Svetim preobražen čovek, prosvećen Božanskom svetlošću. Upravo i jedino zato mogao je, kao svetitelj Božji, da voli ljude, preobražava i prosvećuje, da obnavlja, unapređuje, teši i izgrađuje svoj narod. I samo takav sveti Božji izabranik mogao je da postigne beskrajno mnogo, sve ono što je nama i danas uzor i cilj, što nam je kao zavet ostavio da čuvamo i unapređujemo.
Bogoljubac i čovekoljubac koji pomaže brzo i efikasno, on je energični delatnik, misionar, organizator koji rešava probleme kako običnih ljudi, tako i nesporazume među narodima i državama. Veliki diplomata, umeo je da uspostavlja prijateljstva i gradi mostove sa romejskim imperatorom, bugarskim carem, ugarskim kraljem, egipatskim sultanom i sa svima sa kojima je dolazio u susret. I svi oni, upoznavši i zavolevši Svetog Savu, zavoleli su i njegov narod.
Na iskustvu i temelju iskrene vere u Hrista postavio je temelje srpskoj državi, preveo Nomokanon u Zakonopravilo, izvojevao autokefaliju naše Crkve, gradio zadužbine, podizao škole i bolnice, i jednom rečju oblikovao lik i identitet našeg naroda jednom za svagda na tom temelju.
Srpski pravoslavni narod se u Savino vreme – baš kao i danas – nalazio na geografskoj, duhovnoj i političkoj vododelnici Istoka i Zapada. I tada su se, kao i danas, pred nas postavljala strašna pitanja: kako ćemo, kuda ćemo, s kim ćemo? Savini odgovori važe i danas i ne samo da nas nadahnjuju nego i obavezuju.
Ne zaboravljajmo, braćo i sestre, da mi nismo narod bez istorijskog iskustva. Nama nije potrebno da usvajamo tuđe duhovne, kulturne i političke obrasce da bismo rešili svoja iskušenja.
Mi, kao stari evropski narod, trajemo vekovima. Naše je staze proputio Sveti Sava, naši su saputnici i predvoditelji njegovi sveti rođaci, njegov otac, njegov brat, njegova majka, svi sveti roda Savinog i roda našeg, svi oni koji su se u vremena kada je izgledalo da pravoslavni način života nestaje sa horizonta istorije opredelili za Pravoslavnu Crkvu, za vrednosti i za civilizacijski obrazac koji iz nje izviru. Zbog toga smo i mi, naš narod, prinos i uzdarje Savino Bogu, kao prvina i plodovi njegove njive koja mu je poverena.
Sav taj zavet i zalog koji nam je Sava predao i poverio ima stoga i božansko i blagosloveno poreklo. Svaki Savindan za naš narod jeste smotra našeg narodnog lika, skener i rentgen našeg narodnog zdravlja i usmerenja. Skoro da nema oblasti, skoro da nema organa i udova našeg narodnog bića a da ga Sava nije negovao, lečio, obnavljao i unapređivao. U Savinim rukama je naš kompas i naš orijentir. Na Savinim plećima je temelj duše ovog naroda koji je on goloruk zidao kao nepokolebivi saradnik Božji.
Ako bi ga sada, ovog časa, kao čeda upitali: Reci nam, oče Savo, šta je za nas najpotrebnije i ujedno i najblagoslovenije radi našeg napretka i budućnosti? – siguran sam da bi bez ikakvog dvoumljenja odgovorio rečima apostola Pavla: Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista neka ne budu razdori među vama, nego da budete utvrđeni u istom razumu i istoj misli.
Kao brižni otac bi nam zavapio: Čeda moja bogoljubljena, pamtite zavet moj koji vas drži i čuva već više od osam vekova, jer je to Hristov, jevanđelski zavet. Neka nestanu nerazumevanja, nesuglasice, isključivosti, razmirice i podele na svim nivoima među vama: u porodici, u braku, unutar radnih i narodnih kolektiva, u društvu, u državi i gde god i s kim god da živite. Neka dođe mir na sve vas!
Sveti Sava je dobro znao, kad je mirio svoju braću, da bez mira među njima nema budućnosti ni za koga. Zato je Savin biograf Teodosije naglasio da ono što više od svega razdvaja braću i okreće jedne protiv drugih jeste gorka slava kraljevstva. Dakle, bez mira i međusobnog razumevanja nema budućnosti ni za koga: ni za tebe, ni za mene.
Zbog svega rečenog osećam duhovnu obavezu da jasno i glasno kažem sledeće:
Budemo li dozvolili da Svetog oca našeg Savu zasene, potisnu ili iščupaju iz naših srca, iz našeg očinjeg vida, bilo kakve senke ili trenutna svetlucanja, ma koliko primamljiva bila, budemo li dozvolili, dakle, da ovo svetilo našeg roda prognaju u tamu istorije – zavladaće mrak. A u tom mraku ni mi ni naša deca nećemo biti ni bezbedni ni na pravom putu. To smo već, na našu opštu veliku žalost, imali prilike da vidimo.
Neka nas milostivi Gospod molitvama Svetog oca Save i svih svetih sačuva od svakog zla u danima koji su pred nama i da nam daruje vere, nade i ljubavi.
Srećan praznik, srećna slava, deco Svetog Save!
Izvor: SPC