STUDIJA SUDOVA
Vina antičkog Rima imala su blago začinski ukus koji je mirisao na tostiran hleb i orahe.
Upravo objavljena velika studija o sudovima za vinifikaciju u starom Rimu bacila je novo svetlo na drevne vinarske tehnike.
Stari Rimljani su, na vrhuncu istorijskog razvoja, pili u proseku oko 380 litara vina godišnje – ili više od jednog litra dnevno, sa svim društvenim, zdravstvenim i ekonomskim posledicama koje je sa sobom nosila takva kultura življenja.
Studija, objavljena 24. januara u magazinu Antiquity, baca novo svetlo na rimsku vinsku kulturu, a fokusirana je na glinene sudove u kojima se vino pravilo i čuvalo, kao i na tehnologije vinifikacije, rekonstruisane do te mere da istraživači mogu da tvrde da znaju kakvog su ukusa bila masovno proizvedena vina u Rimskom carstvu.
Autori studije, dr Dimitri Van Limberger sa univerziteta u Gentu i dr Paulina Komar sa univerziteta u Varšavi uporedili su rimske glinene sudove poznate kao dolijume sa savremenim vinskim sudovima, a naročito kvevri sudovima koji se u Gruziji koriste više milenijuma u kontinuitetu.
Danas je jasno da su dolijum sudovi, uglavnom velike zapremine, pravljeni po vrlo pažljivim specifikacijama, a njihova primena je dovodila do stvaranja vina precizno određenih i standardizovanih karakteristika.
– Zakopavanje dolijum sudova u zemlju omogućavalo je kontrolu temperature i pH faktora, podstičući na taj način stvaranje površinskih plesni, kao i hemijske supstance po imenu sotolon – navodi se u studiji.
– Ovo je vinu davalo blago začinski ukus sa aromama oraha i tostiranog hleba – zaključuju naučnici.
Kako navode istraživači, porozni glineni sudovi omogućavali su kontrolisanu oksidaciju vina, čime se dobijalo na bogatsvu i složenosti ukusa i aroma. Vina su verovatno obilovala ukusima pečenih jabuka i koštuničavih plodova, a glina je dodavala i poseban sloj mineralnosti i suvoće ukusa.
Istraživači spekulišu i da različite zapremine i oblici sudova sugerišu da su drevni Rimljani bili veoma svesni uticaja različitih tehnika vinifikacije na aromatski profil vina.
– Vrednost identifikacije neočekivanih paralela između savremenog i antičkog vinarstva leži i opovrgavanju teza o amaterskoj prirodi rimskog vinarstva, i u otkrivanju zajedničkih crta u milenijumima dugim procedurama vinifikacije – rekao je u studiji dr Van Limbergen.
Izvor: Vino i fino