PROTOKOL ZA VITAMIN D 

Dnevno uzimanje visokih doza vitamina D i kome to treba. Vitamin D protokol u praksi

Priču ću početi mojim iskustvom sa vitaminom D a završiću ga tudjim iskustvom. A u sredini ide priča o promeni medicinske paradigme oko uzimanja vitamina D.

A i u članku dole imate link ka jednom prevedenom američkom tekstu o korišćenju visokih doza vitamina D koji sve to jasnije objašnjava, za one koje tema zanima.

VELIKI NEDOSTATAK VITAMINA D

Jednom prilikom uradim analizu krvi i zatražim da mi izmere nivo vitamina D u telu. Kad ono, rezultat očajno nizak.

Granica za vitamin D je 75 nekih jedinica. Meni je bio na 35.

Odem kod endokrinologa po savet i tumačenje. Dobijem terapiju da uzimam vitamin D u kapima po 2000 IJ jedinica dnevno, u vidu Vigantola, plus da uzimam malo magnezijuma uz to. Naravno, preporuka je i da se sunčam i jedem više ribe. Evo koga zanima link ka članku kako da se nadomesti nedostatak vitamina D.

Nakon par meseci opet uradim analizu krvi i opet postoji manjak, tek je na 58 jedinica daleko od minimalne vrednosti.

A u medjuvremenu, ne budem lenj, budem dobar djak i malo istražim tu temu. Iz dobijenih saznanja, ohrabrim se da podignem dnevnu dozu vitamina D i odlučim da samonicijativno dajem sebi čitavih 5.000 IJ vitamina D dnevno. U to vreme sam da bude plus bio u Grčkoj na moru, sunčao se dosta tokom leta na placu i sva je prilika bila da sam se dobro napunio vitaminom D. Sad će analiza da pokaže nekih 100, 150 jedinica.

Kad ono, buć, jedva 78 jedinica, bednih 3 poena iznad minimuma. Jedva dovoljno vitamina D imam u telu.

Moraju doktorska i moja pardigma da se menjaju 🙂

AMERIKA ZEMLJA PROLETERSKA 

Sjedinjene Američke Države su dugo već vodeći labaratorij za najnovija naučna i paranaučna dostignuća, to jest alternativna eksperimentisanja sa novim metodama lečenja. Čim se pojavi neko medicinsko istraživanje da je nešto dobro za neke probleme, odmah počinje komercijalizacije te stvari i veliki eksperiment na ljudima.

Amerika ima posebam medicinski i sertifikacioni sistem, dosta suroviji ali i liberalniji od Evrope. Tamo, na primer, za suplemente skoro i da nema ograničenja, možete da praviti i prodajete suplement vitamina D od 50.000 IJ po tableti, dok u Evropi tableta ne sme da predje 2.000 do 5.000 IJ.

U Evropi je sve po nekim propisima koje evropski naučnici i birokrate odrede, dok je u Americi pravi Divlji zapad, skoro sve je dozvoljeno dok se ne pokaže da je nešto štetno, dok te neko ne tuži i ne dobije parnicu, a onda si gotov sa suplementom, sa životom, sa terapijom, ili sa uredjajima koje prodaješ.

Stoga, ako nešto hoćeš da saznaš o temi koja te zanima, ideš na američke sajtove, bolnice, instagram i fejsbuk grupe, kod poznatih ličnosti koje nešto promovišu.

Tamo ima toliko toga da se sazna i pročita, pa i o vitaminu D. Članak pod nazivom Vitamin D protokol je upravo preveden sa jednog od vodećih sajtova za problem upotrebe visokih doza vitamina D. Na početku ovog teksta sam vam skrenuo pažnju da pročitate ovaj tekst.

COIMBRA PROTOKOL

Postoji u Brazilu sada već čuveni doktor Dr Coibra koji je prvi uočio značaj vitamina D za lečenje autoimunih bolesti i počeo da primenjuje davanje visokih doza vitamina D pacijentima koji imaju Multipla sklerozu i druge autoimune bolesti. Kako sam kaže, tih pacijenata je imao najviše pa je sa njima krenuo. Inače, protokol primenjuje i na pacijente koji imaju psorijazu, lupus, fibromijalgiju, Parkinsonovu bolest, reumatoidni artritis  i šta sve već ne.

Njegov Coimbra protokol počinje sa dozama od 1.000 IJ po kilogramu telesne težine dnevno, zapravo najčešće kreće sa 50.000 do 80.000 IJ vitamina D dnevno. Da, dnevno!

Prate se rezultati krvi i podiže se koncentracija doze vitamina D, pa prosečni pacijenti uzimaju negde izmedju 70.000 IJ do 120.000 IJ vitamina D na dnevnom nivou. Neko čak dobija i 300.000 IJ jedinica dnevno. Posle se malo snižavaju dnevne doze kada dodje do stabilizacije stanja i parametara krvi.

Za prosečnog doktora je to jedna velika ludost. Prosečan profesor našeg fakulteta bi tražio njegovo hapšenje. Jer, u udžbenicima piše da su visoke doze vitamina D toksične i da mogu izazvati štetne posledice, ovo i ono.

I  to je tačno.

Ali, ispostavlja se da je i Dr Coimbra u pravu, i da nekim pacijentima baš trebaju visoke doze vitamina D jer imaju rezistenciju na taj vitamin i da im visoke doze vitamina D dramatično pomažu. Naravno, takvi pacijenti moraju da se pažljivo prate, imaju posebnu dijetu, i vrši se periodično analiza kalcijuma u krvi, hormona parotidne žlezde i još nekih parametara da im ne bi stradali bubrezi, srce i kosti.

Ima mnogo ispovesti MS pacijenata koji su prohodali sa Coimbra protokolom i kojima se povukla bolest. I godinama žive bez problema iako svaki dan uzimaju ekstremne doze vitamina D.

To je dovelo do toga da se polako menja medicinska paradigma oko vitamina D i savremeniji lekari već sa više hrabrosti prepisuju veće doze od 5.000 IJ dnevno, bez dvoumljenja. U Engleskoj to skoro da je postalo standardno.

U Americi se pak smatra da je 10.000 IJ dnevno vitamina D fiziološki granična vrednost koja je bezbedna za dužu upotrebu, ako izbacite mlečne proizvode iz ishrane. To je 5 x više vitamina D od onoga što mi je lekar prepisao kod nas.

I sada kraj ove priče sa tudjim iskustvom. U pitanju je pacijent koga znam i koji se leči po Coimbra protokolu kod doktora u inostranstvu. U pitanju je teška autoimuna bolest i na početku je terapije.

Prvo je pacijent uzimao doze od 50.000 IJ dnevno, a onda od 70.000 IJ vitamina D dnevno. Medjutim, nije to baš tako jednostavan protokol, jer se obavezno uzimaju i neki drugi minerali, vitamini pa i hormoni. Svaki pacijent dobija posebno dizajniranu terpiju, nije za sve osobe isti tretman. Mora da se pije najmanje 2,5 litra vode dnevno!

Na primer, nekome se daje samo vitamin B2, a neko prima kompleks vitamina B, pa još oni moraju da budu iz posebnog izvora, nisu oni koje nalazite po apotekama. A da ne govorim o tome koliko morate da se potrudite da nadjete kvalitetan vitamin D kao suplement.

Na primer, pacijent koga znam na Coimbra protokolu uzima suplement selena koji je specifičan i skoro i da nema da se nadje na američkim sajtovima, gde kupuje suplemente, već ga nabavlja iz Nemačke. Pa koji vitamin K2, koji oblik tog vitamina, pa koji hormoni, da li prirodni ili veštački, ima tu svega. Taj Koimbra protokol je vrlo specifičan za svakog pacijenta, ne može se samostalno sprovoditi.

ZAKLJUČAK PRIČE

Ovo sve pišem da vam pokažem kako negde u svetu ljudi istražuju, eksperimentišu, uspevaju i menjaju medicinske paradigme. Nisu zatvoreni i skučeni u okvir udžbenika i dogmatske krute nauke koja ne širi horizonte i u ništa novo ne veruje.

I naravno, mora se pošteno reći da ovaj protokol sa visokim dozama vitamina D ne deluje povoljna na svakoga. Ima razočaranih pacijenata, ima onih koji nisu videli boljitak.

Na žalost, ne može se proceniti koliki je to broj uspešnih, odnosno neuspešnih terapija i pacijenata. Jednostavno nema podataka. Po tvrdnji samog Dr Coimbra on je do sada imao na hiljade pacijenata sa autoimunim bolestima i uspešnost terapije je 95%. Terapija visokih doza vitamina D po njegovim rečima ne leči ali dovodi pacijente u reemisiju gde im simptomi bolesti nestaju i žive normalno sve dok su na terapiji.

Ali je čitav taj pokret sa visokim dozama vitamina D doveo do toga da se slika o visokim dozama vitamina D promeni kod lekara i u nauci. U narednim godinama će se napisano u udžbenicima medicine i biohemije promeniti. Evo ovde ću vam ostaviti da pogledate jedan članak koji je napisala čuvena američka klinika Mayo u kojem objašnjavaju da Vitamin D nije tako toksičan i opasan kako su nas učili u udžbenicima jer su to podaci od pre više od 80 godina.

Vitamin D Is Not as Toxic as Was Once Thought – Holick

A šta sam ja u medjuvremenu uradio?

Po savetu lekara uzimao sam dva meseca 10.000 IJ dnevno i kada sam uradio analizu krvi rezultata za vitamin D mi je bio na 135 jedinica! Uspeli smo da ga podignemo na zadovoljavajući nivo. Sad treba da smanjim uzimanje vitamina D na nekih 7.000 IJ dnavno kako bih došao na nivo u krvi od 100 do 120, što se smatra optimalnim.

I ono što je najbitnije, svi ostali rezultati krvi su mi u redu, nije bilo nus pojava sa uzimanjem visokih doza vitamina D – to obavezno proverite sa lekarom!

Zlatko Šćepanović