KORIST PO DUŠU POKOJNIKA
Crkva postupa prema pravilima čineći u treći, deveti i u četrdeseti dan pomen za preminule osobe.
Kako je došlo do toga da crkva izvršava pomen za preminulog baš u treći, deveti i četrdeseti dan?
Jednom Sveti Makarije Aleksandrijski upita anđele koji su ga pratili po pustinji: Pošto je od Svetih Otaca predato da se u Crkvi vrši prinos Bogu za preminulog u treći, deveti i četrdeseti dan, kakva onda od toga biva korist po dušu pokojnika?
Anđeo odgovori: Bog nije dopustio da išta nepotrebno i nekorisno biva u Njegovoj Crkvi. Jer kada u treći dan biva u Crkvi prinos, onda duša umrloga dobija od čuvajućeg je anđela olakšanje u tuzi koju ona oseća zbog razlučenja sa telom; dobija zato što je za nju izvršeno u Crkvi Božijoj slavoslovlje i prinos, te se u njoj rađa blaga nada.
Jer u toku dva dana duši se dozvoljava da zajedno sa anđelima koji se nalaze pored nje hoda po zemlji gde hoće. Otuda duša koja ljubi telo (teloljubiva duša) luta ponekad oko kuće u kojoj se rastala sa telom, ponekad oko groba u kome je telo pogrebeno; i tako provodi dva dana kao ptica tražeći sebi gnezdo. Dobrodeteljna pak duša hoda po onim mestima na kojima je obično tvorila pravdu.
U treći dan Onaj Koji je vaskrsao iz mrtvih naređuje da se svaka hrišćanska duša, po ugledu na Njegovo Vaskrsenje, uznese na nebesa radi poklonjenja Bogu svih. Stoga Crkva ima dobar običaj vršiti u treći dan prinos i molitvu za dušu.
Posle poklonjenja Bogu, Bog naređuje da se pokažu duši razna i prijatna naselja Svetih i lepota Raja. Sve to razgleda duša šest dana, diveći se i proslavljajući Tvorca svega, Boga. A posmatrajući sve to, ona se izmenjuje i zaboravlja tugu koju je imala boraveći u telu. Ali ako je kriva za grehe ona, pri posmatranju blagovanja Svetih, počinje tugovati i ukoravati sebe, govoreći: „Teško meni kukavnoj.“ A posle razgledanja u toku šest dana svih radosti Pravednika, anđeli je ponovo uznose na poklonjenje Bogu. Stoga, dobro čini Crkva, vršeći u deveti dan službe i prinos za usopšeg.
Posle drugog poklonjenja, Vladika (Gospod) svih naređuje odvesti dušu u pakao i pokazati joj sva tamošnja mesta mučenja, razna odeljenja pakla, i raznovrsna mučenja nečestivih, u kojima nahodeći se duše grešnika neprestano kukaju i škrguću zubima. Po ovim raznim mestima muka, duša se nosi trideset dana, dršćući, da i sama ne bude osuđena na zatvor u njima.
U četrdeseti dan duša se opet uznosi na poklonjenje Bogu; i tada već Sudija određuje duši mesto koje odgovara njoj prema njenim delima.
Stoga Crkva postupa pravilno, čineći u četrdeseti dan pomen za preminule.