SAMO SE ČINI
Biljni meni u restoranima nije ništa zdraviji od onih koji koriste meso, otkriva jedna studija koja brzu hranu na biljnoj bazi ne favorizuje.
Prema članku objavljenom u časopisu Nutrition, nije bilo jasnih zdravstvenih koristi od brze hrane na biljnoj bazi u poređenju sa njhovim mesnim pandanom.
Tim istraživača sa Univerziteta medicinskih nauka u Poznanju u Poljskoj prikupio je više od 2.400 zapisa obroka iz 50 lanaca brze hrane u pet zemalja – Poljskoj, Australiji, Kanadi, Velikoj Britaniji i SAD. Prikupili su specifične informacije o alergenima, broju kalorija, vlaknima, makronutrijentima i soli u skoro 1.870 obroka na biljnoj bazi. Istraživači su ih zatim uporedili sa njihovim obrocima na bazi mesa iz iste zemlje i lancima brze hrane.
Otkrili su da obroci brze hrane zasnovani na biljkama (veganski ili vegetarijanski) sadrže više ugljenih hidrata, vlakana i šećera i manje proteina i natrijuma od njima sličnih na bazi mesa.
„Odabir biljnih zamena za omiljena jela iz restorana brze hrane u suštini uključuje trgovanje kalorijama dobijenim od proteina za one dobijene iz ugljenih hidrata“, zaključuje se u ovoj studiji.
Iznenađujuće, studija je pokazala da obroci zasnovani na biljkama nisu povezani sa nižim kalorijama, što potrošači možda ne shvataju.
Kako je naveo vodeći autor studije Mikolaj Kaminski, to zaista naglašava važnost informisanog izbora hrane, posebno kada je u pitanju konzumiranje brze hrane.
„Još više ako patite od metaboličkog poremećaja kao što je dijabetes tipa 2. To razotkriva iluziju da su biljne alternative popularnim jelima brze hrane automatski zdraviji izbor“, poručuje Kaminski.
Uprkos pojavi raznih alternativa hrane s mesom, mnogi su postali skeptični prema određenim opcijama na biljnoj bazi. To uključuje i lažno meso koje replicira ukus i teksturu stvarne govedine, kobasica i drugih mesnih proizvoda bez potrebe za klanjem životinja.
Uravnotežena ishrana je bolja opcija
Uravnotežena, raznovrsna i zdrava ishrana treba da se razlikuje od osobe do osobe. Šta je kome potrebno to generalno zavisi od različitih faktora, uključujući godine, stepen fizičke aktivnosti, pol, način života i brzinu kojom telo radi (metabolizam). Pored toga, mora se uzeti u obzir i kulturni kontekst, običaji u ishrani i hrana dostupna na lokalnom nivou.
Opšte pravilo je da uravnotežena ishrana mora da sadrži sve hranljive materije koje su vašem telu potrebne u pravim razmerama da bi se razvijao, održavao zdravu telesnu težinu i bio bez bolesti.
To su:
Ugljeni hidrati – obezbeđuju vašem telu glukozu, koja se zatim pretvara u energiju koja se koristi za održavanje telesnih funkcija i fizičku aktivnost
Masti – obezbeđuju esencijalne masne kiseline (zdrave masti) koje vaše telo ne može samo da proizvede. Masti pomažu vašem telu da apsorbuje važne vitamine koji se nazivaju vitamini „rastvorljivi u masti“, uključujući vitamine A, D i E
Proteini – obezbeđuju vam hemijske „građevinske blokove“ zvane aminokiseline koje vaše telo koristi za ćelije i stvara nove, a proizvodi hormone i enzime
Vitamini i minerali – mikronutrijenti potrebni vašem telu za obavljanje niza normalnih funkcija, uključujući jačanje imuniteta i podržavanje metabolizma, mišića i nervnih funkcija vašeg tela
Voda – pomaže u transportu kiseonika kroz telo, reguliše telesnu temperaturu, ublažava i podmazuje zglobove, štiti vaše glavne organe i tkiva, oslobađa se štetnih materija kroz pokrete creva, znojenje i mokrenje i još mnogo toga
Vlakna – iako nisu hranljiva, dijetetska vlakna pomažu u poboljšanju funkcije varenja vašeg tela i podstiču zdravlje creva, utiču na brzinu varenja hrane, apsorpciju hranljivih materija i kretanje otpadnih proizvoda (stolice) kroz debelo crevo
Potrebe za ishranom ljudskog tela se menjaju kako čovek prolazi kroz različite životne faze. Kako starite, možda ćete imati manje potrebe za kalorijama ili čak povećane potrebe za hranljivim materijama u poređenju sa mlađim odraslim osobama. Ovo je često zbog manje fizičke aktivnosti, promena u telesnom metabolizmu ili drugog gubitka koštane i mišićne mase u vezi sa uzrastom.